И нуклеарка боља од шкриљаца

Професор механике флуида на Факултету заштите на раду у Нишу, мр Иван Јањић тврди да не постоји чиста технологија за прераду уљних шкриљаца.

- То је најпрљавија и најопаснија технологија и инспираторима ове идеје у Србији очигледно се страшно жури. А поставља се логично питање зашто се баш сада офанзивно буди та прича о шкриљцима као великом националном благу које би од Србије направило балкански Кувајт – каже мр Јањић.

Немамо стручњаке

Проф. Јањић сматра да Србија нема стручњаке за технологију прераде шкриљаца.

- Сви професори који су били у Алексинцу у пратњи министра Дулића нису довољно компетентни да говоре о тој технологији – тврди Јањић и додаје да би евентуална прерада шкриљаца, поред општине Алексинац, угрозила и много шире подручје све до Крушевца, Сокобање и Ниша.

- У догледно време и читав црноморски слив био би угрожен. Последице би биле погубне и за реку Моравицу и Бованско језеро – тврди професор Јањић.

- Звучи парадоксално, али еколошки гледано, боље је изградити и нуклеарку у близини, него покренути прераду шкриљаца – каже он.

Опасно и скупо

И проф. др Павле Премовић, у свету познати хемичар, астрофизичар и космохемичар са Природно-математичког факултета у Нишу, иначе предавач Универзитета „Пјер и Марија Кири“ у Паризу, упозорава на погубне последице експлоатације уљних шкриљаца.

- Добијање синтетичке нафте из уљног шкриљца врло је прљав, опасан по околину и крајње скуп процес. Ископавање шкриљаца трајно оштећује околину и животну средину, увећава ерозију, загађује воду, ваздух и земљиште – наглашава проф. Премовић истичући да је индустријска обрада уљних шкриљаца опасна за подземне воде као извор пијаће воде из многих разлога.

- За једну тону синтетичке нафте потребно вам је пет и више тона воде. Дакле, после исцрпљивања лежишта шкриљаца остала би еколошка пустош – каже др Премовић.

Не спорећи значај отварања нових радних места и економску добит, еколози још кажу да би Алексинац и његова околина за неколико година експлоатације уљних шкриљаца могли да изгледају као један део Канаде где се површински копа битуминозни песак. Били би загађени земљиште, подземне воде и ваздух, а кошава би честице прашине односила и до Бованског језера и фабрике воде.

Бугари отерали Американце

Влада Бугарске је 17. јануара под притиском јавности, забранила америчкој нафтној компанији „Шеврон“ да експлоатише гас из уљних шкриљаца у Бугарској користећи технологију екстракције, познату као „фракинг“. Хиљаде Бугара је у почетком године протестовало широм земље против планова Владе за производњу гаса из уљних шкриљаца и коришћења прљаве технологије „фракинга“, тврдећи да ће то нанети неповратну штету човековој околини и људском здрављу.