Srbija u pelenama

Na izborima smo uglavnom menjali  isto za isto pa nije daleko od istine ono što ljudi često kažu - ma svi su oni isti. Valjda zato najčešće biraju iste iako ne valjaju, retko se odlučuju da glasaju za promene koje se plaše kao đavo od krsta. I ne kvari vlast ljude, baš ni najstrašnije zlo - rat - nego samo pokaže njihovo pravo nakazno lice. Čak je i dorijangrejovsko, u odnosu na lice vlasti, apolonsko. Kad imaju vlast i moć ljudi ne paze gde gaze - leševi ili cveće, njima je to isto. Svejedno im je. Per aspera ad astra? Ma nisu ovde ludi da gaze preko trnja kako bi stigli do zvezda - uvek se nađe neko da skloni trnje i pospe cveće ili leševe.  Ionako niko neće ni primetiti razliku. Cilj ovde uvek opravdava sredstvo, a savest se odavno odselila negde daleko.

Najnoviji primer je veliki protest nezadovoljnih građana 2000. koji su želeli korenite promene, suštinsku proomenu sistema. Demagozi su im obećavali promene i normalnu državu u kojoj neće diktature, korupcije, lopovluka... obećavali su demokratsko društvo gde će institucije pravne države da funkcionišu i biti u službi građana. Obećavano je da će opšti interes biti iznad ličnog, da će šansu dobijati najbolji , a ne najposlušniji. Dok nisu došli na vlast. Posle 5. usledio je 7. oktobar. Šta je bilo sa 6. primetilo se kad je bilo kasno.

Od samog početka bilo je jasno da su novi suviše isti kao stari. Ne može se reći da nije bilo pomaka, da u početku nije bilo bolje, da se nazirala nada, doduše daleko na horizontu, ali sve je to bilo kratkog daha. Opet je stranačka pripadnost bila iznad stručnosti i opet se stvorila ista pseudopolitička elita u koju su ušli oni zbog kojih su građani izlazili na proteste da ih jednom za svagda sklone. Ali, umesto da budu lustrirani i sklonjeni, njih je nova vlast abolirala, jer... 

...Stvorile su se dve struje unutar DOS, a stara vlast bila je marioneta, sredstvo, jednih ili drugih za međusobne obračuna pa ko uspe da sakupi većinu, vlada.

Dakle, nije bilo suštinskih nego kozmetičkih promena i prevarenim i razočaranim građanima bilo je jasno da promene nisu donele promene. Zato je skoro polovina njih prešla u tabor apstinenata, ubeđena da je svaki napor da ovde dođe do promene na bolje, Sizifov posao.

Zato imamo Vučića u jutarnjem, dnevnom i večernjem programu Pinka. Zato je Željko Mitrović paradigma za rijaliti kulturu, za šund umesto umetnosti i zato neko nepismen, poput Vučićevića, vedri i oblači medijskim nebom Srbije...

...A pelene? Ništa: niko da se seti da ih promeni ni posle tridesetak 
godina.