Odlazak diktatora!
Da ne bude zabune, misli se na predsednika Zimbabvea, Roberta Mugabea.
Dugogodišnji prvi čovek afričke države Zimbabve, engleski vitez, kome je doduše kasnije oduzeta titula viteza dobijena svojevremeno od engleske kraljice, Robert Mugabe u 94. godini života morao je da podnese ostavku na funkciju predsednika. Na tom položaju bio je 30 godina. Od 1987. Prethodno je bio na mestu premijera Zimbabvea; od 1980. - 1987. Ostavku je podneo pod pritiskom vojske, javnog mnjenja, stranačkih kolega, a ne treba sumnjati ni u stranu pomoć "demokratskog" sveta!
Za Mugabea se tvrdilo da krade na izborima. Da vlada kao samodržac. Da u njegovoj zemlji nema sloboda, da se guši opozicija, mediji su pod kontrolom, ekonomija je loša. Mnogo je nezaposlenih, inflacija je svojevremeno prestigla i onu srpsku u vreme Slobodana Miloševića. Jednom rečju, država bez perspektive, jadna bedna, gde većina stanovništva živi sa sedam dolara na dan!
Strašno! Da ljudi žive sa 700 dinara dnevno. Mada, može. Recimo u Srbiji mnogi rade za minimalac koji otprilike iznosi oko 210 dolara mesečno. A koliko tek penzionera prima manje od 210 dolara mesečne mirovine? I opet nekako žive. Kako? To samo oni znaju. I to u Srbiji gde je nezaposlenost jedva iznad 10% a u Zimbabveu, prema navodima objektivnih i nepristrasnih zapadnih novinara, 90%!
To da je Mugabe diktator tvrdi američka međunarodna zajednica. Svako ko je protiv Amerike i zapadnog sveta, taj je diktator, kasapin, tiranin i slično. Čitaj, Mugabe, Sadam Husein, Lukašenko, Milošević, Kastro, Putin... Zato je Obama mirotvorac i dobitnik Nobelove nagrade za mir!
No, vratimo se mi Mugabeu. Kakav god da je bio, Srbi treba da ga se sećaju s poštovanjem. U vreme najveće histerije "slobodnog sveta" protiv Srbije, Mugabe je bio jedan od malobrojnih svetskih lidera koji je Srbiji i Srbima pružao nesebičnu pomoć i podršku. Za razliku od sadašnjih srpskih prijatelja koji su nam bacali bombe, otimali teritorije, proglašavali nas genocidnim narodom. Otimaju nam crkve i manastire, rudnike, planine, zagadili tlo radioaktivnim uranom!
Gospodina Mugabea treba i razumeti. Čovek star, verovatno i bolestan. Mora da je malo i izlapeo. Ako je i rekao nešto što ne stoji, ako je i učinio neku pogrešnu stvar, razumljivo je. Mnogi svetski lideri, daleko mlađi od njega, lupetaju sve i svašta, greše u proceni, lažu, upropašćuju, pa ih narod i dalje trpi. Šta će narod? Kad je neko dugo na najvažnijoj funkciji ljudi poveruju da i nema boljeg. A koga drugoga pa da biramo, - pita se neuk glasač.
Raduje činjenica da Mugabea nisu uhapsili i ne pljuju po njemu. Bar za sada. Nadajmo se da će tako i ostati. Narod u Africi ume da ceni delo borca za slobodu, čoveka pod čijom vlašću je rast društvenog proizvoda bio u nekim godinama i 12% godišnje. Čoveka koji je uspeo da poveća pismenost stanovništva, da drastično umanji smrtnost, da podigne ugled svojoj državi. Bio je i predsednik Afričke unije! Malo li je! Kad bi se tako ponašale nove vlasti svuda u svetu. Čak i u Evropi novi ljudi na vlasti vređaju i ponižavaju prethodnike na svakom koraku. A sebe veličaju. Kao da od njih sve počinje, da su prvi, da nikada bolje bilo nije! Za godinu dve videće se kakav će standard imati stanovništvo Zimbabvea pod novom vlašću. A ovih sedam dolara dnevno po stanovniku mnogi u svetu mogu samo da sanjaju. Računam tu i na mnoge iz naprednih, brzorastućih ekonomija!
0 Komentara