Dr Ana Jakovljević: Narativ nasilja, toalet humor i prostakluk su pečat ove vlasti

U razgovoru sa mnom, dotiče se pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana, funkcionisanja institucija i pravca u kojem se društvo kreće, govoreći iz ugla struke, ali i političke prakse.
 

Kao pravnica i narodna poslanica, da li današnju Srbiju pre vidite kao pravnu državu u krizi ili kao sistem koji je svesno napustio pravo kao vrednost?

- Nažalost kao ovo drugo, jer sve što vlast 14 godina promoviše kao glavnu vrednost govori tome u prilog. Nametanje kriminalno porno kulture sa svih medija koje kontoroliše vlast, kao i način njenog rad,a koji se sastoji u grubom kršenju Ustava i zakona ove zemlje, uz komentar PA ŠTA, govori da su nepravda i bahatost suština bića ove vlasti.

Svedoci smo nasilja nad studentima, građanima i političkim neistomišljenicima. Sa stanovišta prava, da li je to institucionalni slom ili namerna strategija zastrašivanja?

- I jedno i drugo. Njegoš je rekao: Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoviještvom. Kada vlast shvata institucije kao svoju prćiju, koristiće silu da tu svoju prćiju i zaštiti. To možete da vidite i po njihovim izjavama u kojima se postavljaju kao da su oni država, a ne vršioci vlasti kojima su građani dali poverenje da je vrše u opštem interesu. Država smo svi mi. Vlast nije država, već grupa ljudi koja treba da vrši vlast u interesu građana. Toga svi moramo da se podsetimo.

Koliko je, po Vašem mišljenju, glas žena zaista prisutan u političkom odlučivanju, a koliko je njihova zastupljenost samo formalna, statistička i dekorativna?

- Nažalost, ova vlast je srozala ulogu žena u političkom životu, ali to je sve deo šireg načina njenog delovanja. Ljudi bez radnog staža van politike, bilo kakvog stručnog iskustva i bez adekvatnog obrazovanja su preplavili parlament i javne funkcije. Ako na to dodamo i problematičnu i vulgarnu estetiku koju nosioci javnih funkcija promovišu poslednjih 14 godina, užasno je tužno na koje grane je politika, kao jedno od najzahtevnijih zanimanja spala. Narativ nasilja, toalet humor i prostakluk su pečat ove vlasti i trebaće nam vreme da povratimo kuluturu dijaloga, poštovanja i argumentovane rasprave. U takvoj vulgarizovanoj sredini kao narodne poslanice opozicije suočavamo se sa pokušajima da nam lepe razne rodno zasnovane etikete, moje koleginice i mene nazivaju raznim pogrdnijim imenima, kriminalci ispred Narodne skupštine su nasrtali na nas, ali kad obećate da ćete se boriti, onda ne smete da odustanete jer vam je neko zbog tog obećanja ukazao poverenje.

Da li su žene u Srbiji danas ravnopravne u javnom prostoru ili su ravnopravne samo na papiru, dok u stvarnosti trpe sistemsku marginalizaciju?

- Mislim da podatak da žene u Srbiji koriste svoja prava u obimu od 80% govori sam za sebe. Neke analize kažu da je položaj žena lošiji danas nego u doba SFRJ. Loše sprovedena tranzicija je dovela do toga da je ostavila za sobom mnogo „gubitnika“. Kada se stari socijalstički sistem urušio, država nije omogućila mehanizme da se ljudi prilagode promeni. Građani nisu imali dovoljno veština i znanja koji bi im omogućili da lakše pronađu posao ili sami započnu svoje. Sve to je dovelo do pogoršanja uslova života, a kroz istoriju se pokazalo da siromaštvo uvek uzrokuje radikalizam, koji zapravo vodi ka tome da jedni druge ne posmatramo kao ljudska bića. Takvo okruženje se značajno odražava i na položaj žena, kako u privatnoj sferi, što možemo da vidimo i po broju žena godišnje koje su stradale od ruke partnera ili članova porodice, tako i u javnom prostoru.

Kao profesorka prava, kako ocenjujete nivo pravne pismenosti i stručnosti ljudi koji danas upravljaju institucijama i kakve posledice to ostavlja po društvo?

- Moj glavni utisak o ovoj vlasti, pored enormne korupcije, je veliki diletantizam i nestručnost koji se ogledaju u svemu što rade prethodnih 14 godina. Pad nadstrešnice u Novom Sadu je direknta posledica lošeg rada institucija na čijem se čelu nalaze nestručni ljudi koji su u politiku ušli iz svih drugih razloga osim da rade u opštem interesu. Pored ljudskih žrtava, nefunkcionisanje institucija ima brojne druge posledice, od koji su siromaštvo i loš životni standar možda najteže.

Često se stiče utisak da umesto znanja i integriteta dominiraju poslušnost i lojalnost partiji. Da li je to, po Vašem mišljenju, najveći otrov za jedno društvo?

- Nažalost to nije samo utisak, već način rada ove vlasti. Kada su stručnost i znanje proterani od strane poslušnosti i političke podobnosti, onda ispaštaju građani koji plaćaju najveću cenu.

Kako objašnjavate činjenicu da se veliki broj građana miri sa nepravdom, bahatošću i kršenjem zakona? Da li je u pitanju strah, apatija ili dugogodišnje navikavanje na loše?

- Građani Srbije predugo žive lošije od građana u evropskim zemljama. Životni vek u Srbiji je kraći za 6 godina u odnosu na zemlje Evropkse unije. Jedna trećina građana Srbije jedva krpi kraj s krajem. Vlast je ekonomsku politkitu prethodnih godina zasnivala na jevtinoj radnoj snazi, plaćajući basnoslovne novce stranim komlanijama, dok je se istovremeno ponašala kao maćeha prema domaćim malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima. Početkom 2024. godine ta ekonomska politika je počečao da se urušava, jer nema domaćih investicija koje bi doprinele razvoju ekonomije. Osiromašeni građani gube nadu da se išta može promeniti. Bahatost funkcionera vlasti i institucije koje ih ne kažnjavaju dodatno zastrašuju ljude da podignu glas. Ono što je možda najvažnije u ovom trenutku je da se građani sete da su oni ti kojima vlast treba da odgovara i da je dužna da im obezbedi kvalitetne uslove života.

Sa pravnog stanovišta, koji je modus operandi izlaska iz ovog stanja: institucionalna borba, pritisak javnosti ili duboka društvena promena svesti?

- U ovoj fazi je sve modus operandi. Mi smo država koja je faktički autokratija i protiv uzurpatora se moramo boriti na svim frontovima: u institucijama, na ulici i u međunarodnoj areni. Nakon smene vlasti veliki broj stručnih i pametnih ljudi će morati zajedno da radi kako bismo što pre orovili zemlju od ovih štetočina i kako bi građani Srbije mogli dostojanstveno da žive, jer imamo predivnu zemlju i sve preduslove za takav život. Jedino nam nedostaje domaćinsko upravljanje zemljom.

Koliko je teško biti žena, pravnica i opoziciona poslanica u parlamentu u kojem dominiraju agresija, omalovažavanje i politički primitivizam?

- Ume da bude iscrpljujuće, ali ako sledite ideale za koje se borite onda naučite da se odmorite i da nastavite dalje. Mene su vaspitavali da ne odustajem od borbe za ono u šta verujem i da su ljudi oko mene najvažnije što imam u životu. Kada imate dobre i prave ljude oko sebe onda nema toga što može da vas zaustavi u vašoj borbi. Zato što tada vaše samopouzdanje dolazi iznutra, iz vrednosti po kojima živite, i nikakvi loši uticaji spolja ne mogu da vas pokolebaju na vašem putu. Zato je važno sa kim idete u borbu.

Ja sam lično i imala veliku sreću da mi politika donese i pravu saborkinju Anu Eraković, poslanicu NPS, koleginicu iz skupštinske klupe, takođe advokaticu. Ana je i podrška, i kritičar, i prijatelj i saborac, i sve ono što je svakom od nas potrebno kada se nađe u ovakvoj političkoj areni, koju je vlast poslednjih 14 godina stvorila.

Gde Vi lično nalazite snagu da istrajete u borbi, s obzirom na pritiske, napade i činjenicu da aktivizam često zadire i u privatni život?

- Ja je nalazim u ljudima oko mene. Pažljivo sam uvek birala svoje neposredno okruženje jer vam okruženje može biti i najveća slabost i najveća snaga, zavisno od toga kako ste ga birali. Materijalne stvari su prolazne, i ne donose istinsku sreću, već to čine ljudi. Oni koji su uz vas i kada vam je teško, ali i kada vam dobro ide i srećni su zbog vas. E to su ljudi za ceo život i takvih se treba držati u ovoj prolaznoj i kratkoj priči zvanoj život.

Da li je Srbija danas društvo koje kažnjava znanje i integritet, a nagrađuje mediokritetstvo i slepu poslušnost?

- U Srbiji obični ljudi poštuju znanje i integritet. To je bar moje iskustvo. Vlast je ta koja ne poštuje i zloupotrebljava institucije već 14 godine, želeći da stvori društvo prema sebi. Međutim pobuna studenata i građana je pokazala da u toj nameri nisu uspeli i da mi kao društvo imamo kapacitet za prave vrednosti, tako da nisu uspeli da nam unište ono dobro i isrpavno u nama. Sad samo moramo te prave vrednosti da vratimo u institucije.

Kako vidite ulogu žena u budućoj Srbiji? Kao ravnopravnih kreatorki politika ili kao večite „podrške“ u tuđim projektima?

- Mislim i želim da verujem da se stvari menjaju i da se sve više prepoznaju talenti i sposobnosti žena. Možda ih još uvek nema dovoljno na rukovodećim funkcijama, ali suština je u tome da pol prestane da nam bude važan i da gledamo ko je najbolji da obavi određeni posao, kao i da za obaljanje tog posla bude adekvatno plaćen. Takođe mislim da bi bolji ekonomski uslovi smanjili predrasude i stereotipe kad su žene u pitanju, jer je suština da izgradimo društvo u kome će svako dobiti priliku da da najbolje od sebe i da živi ispunjen život.

I za kraj: da li verujete da se ovo „bolesno stanje svesti“ može lečiti pravom i institucijama, ili nas pre toga čeka bolno suočavanje sa sopstvenom odgovornošću kao društva?

- Pa prvo moramo da se suočimo sa svim ranam i sagledamo pravo stanje, a onda da počnomo da ih lečimo, jer ih imamo onoliko. Moramo da se setimo čemu služe institucije i da vlast nije božanstvo, već servis građana i da ako građani ne žive dobro ne mogu drugi da budu krivi, već samo oni kojima je povereno vršenje vlasti. Politika i jeste posao u kome morate stalno da vodite računa o najboljem interesu građana, i nema idealnih i laboratorijskih uslova u kojima neka vlast radi. Veština i jeste u tome da za svoje građane uradite najbolje, uprkos datim okolnostima, a ne da se funkcioneri vlasti bahate, šalju svoju decu po instranstvu, dok građane ubeđuju kako je parizer najbolja hrana za njih. Moramo sramotu i odgovornost da vratimo u modu kako bismo konačno počeli da živimo kako nam i dolikuje.