Kolumna Miodraga Tasića: Izbori kad im vreme nije IV

Nije isto kada drage likove gledamo na televiziji ili uživo. U direktnom kontaktu bi mogao eventualno da priupitaš onoga koga simpatišeš, i koji će te u naredne četiri godine usrećiti, kao što je i dosad činio, šta je isti dobro uradio, šta propustio da uradi, čime je zadovoljan, a šta mu, opet smeta? Hoće li i ubuduće delati na narodnu polzu, ili će se, možda, više posvetiti sebi i svojoj porodici, prijateljima, braći, kumovima?

Prethodna dilema muči građane, potencijalne glasače, zato što jedna stranka koristi izborni slogan pod nazivom „Za našu decu“. Ako dobro razumemo poruku, ova stranka misli na svoju decu i boriće se za njihovo dobro. Smatram da i ostale stranke koje učestvuju na ovim izborima s istim pravom mogu koristiti pomenuti slogan. Jer su to uglavnom stranke s minornim, zanemarljivim uticajem na političku scenu Srbije i malo koja od njih će preći i smanjeni cenzus od tri posto dobijenih glasova. Pa čak i da pređu taj izborni prag, u Skupštini Srbije predstavljaće samo dekor. I alibi skupštinskoj većini. Kad je već tako, što dobro znaju i lideri ovih autsajdera na izborima, za šta i za koga se oni bore u tako neravnopravnim uslovima? Za sebe i svoju decu, naravno. Skupštinska plata nije mala za srpske prilike. Tu je i službeni auto, dnevnice, bagatelni skupštinski restoran, mogućnost uhlebljenja nekog bliskog poslaniku u upravnom odboru... Mnogo je povoljnosti koje pruža poslanički status. Više puta reprizirana serija „Bela lađa“ govori upravo o tome. Šteta je samo što Srećko Šojić ne učestvuje na ovim izborima. Ubeđen sam da bi premašio mnoge aktere junskih izbora!

Pored izbornih slogana mnogo radosti i nade ulivaju i izborni spotovi pojedinih stranaka. Lično me najviše obradovao spot o Čačanima koje zaustavlja policajac u Beogradu i čudi se koliko je Čačana danas u Beogradu. Vozač automobila mu objašnjava da je stigao autom iz Čačka za sat i petnaest minuta. Novim auto-putem, razume se. Skoknuo sa saputnicom (žena, devojka, nije važno) do Beograda na kafu. Popiće kafu, malo odmoriti i javlja telefonom kući da će stići na vreme za ručak! Da čovek ne poveruje! Nešto ovako kreativno, umno, nadahnuto, samo genije može da stvori. Čaplin bi pozavideo na režiji. Scenario za Holivud. Mada, s druge strane, pomalo sam i tužan zbog ovog spota. Na jugu Srbije, gde živim i dobro poznajem stanje stvari, mnogim građanima je veliki izdatak i nekoliko kilometara da odvezu auto do grada. Tek kafu da popiju u restoranu, za neke je nedostižni luksuz. Eto, i jug Srbije je, još uvek, Srbija!

Mnogo buke se podiglo oko izbacivanja pojedinih pisaca iz nastavnog programa za gimnazije u Srbiji. Nekakva komisija odlučivala, ministar obrazovanja potpisao. Ministar kulture se nije oglasio, a kako je ćutanje znak odobravanja, znači složio se i on. Elem, iz nastavnog programa izbačena zbirka „Tražim pomilovanje“ Desanke Maksimović! Komisija zaključila  „da se zbirka ne uklapa u okvir epohe“. Usledili su brojni protesti kulturnih delatnika protiv ove odluke i Desanku će vratiti u nastavni plan. Ali, gimnazijalcima su komisija i ministri uskratili Petra Kočića, Steriju, Dobricu Ćosića, Ivana Gorana Kovačića, Kiša... Puno se domaćih, ali i svetskih pisaca ne uklapa u okvir epohe.  Nisu napredni, pretpostavljam!

Raduje činjenica da je izabrana nova vlada takozvanog Kosova. Skupštinsku većinu sa samo jednim poslanikom pride podržala „Srpska lista“. Bez Srpskih poslanika ne bi bilo potrebne većine za formiranje vlade. Srbi dobili i dva ministarsta u toj famoznoj vladi. Jedan se bavi povratkom Srba na Kosovo. Sada možemo da odahnemo. Ne samo da će malobrojni Srbi biti zaštićeni na Kosovu (nadam se i u Metohiji), odeseljeni će se vratiti na svoja popaljena i srušena ognjišta, prestaće pljačka srpske imovine, progon, krenuće nesmetana trgovina sa Srbijom, svaki građanin Srbije će slobodno i nesmetano moći da „skokne“ i do Visokih Dečana, Deviča, Peći, ne samo do Beograda. Jer od Srba iz „Srpske liste“ zavisi opstanak kosovske vlade. Tako će i novoformiranoj srpskoj vladi biti olakšan posao. Ne samo da od nove kosovske vlade  treba tražiti makar malo bolji položaj Srba u pokrajini, očekujem mnogo više. Šta znači malo bolji položaj? Ako su do sada na Kosovu nedeljno pretukli i opljačkali deset Srba nedeljno, malo bolje će biti ako sada pretuku i opljačkaju devetoro! Ne, ne sme više biti terora nad Srbima. Srpska vlada ne može pregovarati s Albancima sve dok ne vrate oteto manastirsko imanje, dok se gradi zid oko Deviča, dok godinama zatočene monahinje u crkvi u Đakovici ne smeju da izađu na ulicu, dok deca u Orahovcu i Štrpcu žive u getu, dok... Kako je svim partijama koje učestvuju na izborima u Srbiji Kosovo nezaobilazna tema, a većini je naprasno porasla briga za našu postojbinu i kolevku nacije, onda bi buduća vlada morala mnogo više da čini na ostanku i opstanku Kosova u Srbiji. S Metohijom skupa, podrazumeva se!

Važno je i koliko će glasača izaći na izbore. Neke stranke zagovaraju bojkot. Nisu baš zadovoljne stanjem demokratije u Srbiji. Kažu da pod ovakvim uslovima, kada su mediji pristrasni, kada je opozicija ocrnjena i oklevetana kao lopovska, izdajnička i fašistička, kada je deo naroda potkupljen radnim mestom, paketima pomoći, obećanjima od strane vlasti, oni nemaju šta da traže na takvim izborima. Na prethodnim izborima izlaznost glasača jedva da je prelazila polovinu upisanih birača. Sada će opozicija verovatno smanjiti izlaznost ispod 50 %. Potom ima mnogo nevažećih listića. Neki građani neće glasati ni zbog straha od povampirene korone. Može se desiti da pobednička stranka, odnosno buduća koalicija, sakupi trećinu glasova. Možda čak i manje. Recimo, četvrtinu glasova upisanih birača. Kako će onda govoriti u ime naroda ako predstavljaju tek trećinu, u najgorem slučaju, četvrtinu naroda? Stoga je možda bolje pomeriti izbore dok ne prođe opasnost od zaraze i dok se ne odobrovolje sve značajnije političke stranke u Srbiji da učestvuju u izbornoj trci!

Miodrag Tasić