Javna tajna

Dakle, svi znaju da je u pitanju drugi brak PPV-a, da je svadba održana u jednom beogradskom restoranu, kako se zove mlada, da je rodom iz jednog grada u zapadnoj Srbiji. Dabome, i tamo je ova priča javna tajna. Ceo taj grad i okolina danima bruje o tome, da je mladoženja bio ovde po mladu..Ali, sve je blokirano...Novinari su nemoćni, čupaju se za kosu. Jedan dopisnik je čak i slikao svadbenu kolonu iz mladinog rodnog kraja, ali njegov glavni urednik nije se usudio da pusti tu priču, iako je čak pohvalio i nagradio tog novinara. Za priču koja nije ugledala svetlost dana.  Kukaju, dokle su došli Srbija i njeno novinarstvo. Gde su sada one novinarske gromade, mediji koji su kunu u slobodu, demokratiju, nezavinsnost, hrabrost, neprikosnovenost i milionske tiraže? Pa mislim, neki su i bili na toj svadbi....Imaju i slike...

Razumem mladoženjinu želju da sačuva privatnost. Da je ovo događaj samo za njega, mladu, porodicu, prijatelje... Da mu je dosta medijskog eksponiranja i da mu ne treba reklama. Da su dovoljno popularani i on i njegova stranka, da njegovi ovih dana gaze redom na lokalnim izborima, a uskoro će i na republičkim...Uostalom, šta koga briga koga će da ženi i koliko puta će pred matičara. Iako je trenutno najpopularniji i najmoćniji političar na ovim prostorima?!

Ono što međutim, zabrinjava, jesu njegovi mehanizam i moć da blokira sve medije i da celu priču svede na javnu tajnu. Njegov uspeh je utoliko veći kada znamo da živimo u eri savremenih tehnologija, kada vesti putuju brzinom svetlosti. Kako je onda moguće da postoje toliki strah i autocenzura? Da se vest širi od jednog do drugog, da svi o tome pričaju, ali i da se pritom osvrću! Kao u vreme Tita kada su se pričali politički vicevi, ili se znalo ko slavi slavu ili ko je pevao zabranjene srpske pesme...

Cenzure je oduvek bilo u našem društvu. U Kraljevini Jugoslaviji zabranjivani su mediji, dok su vladali komunisti. Sloba, DOS.. svaka vlast imala je svoje mehanizme. Ove današnje više ne zatvaraju medije, ne prete, nema više komesara u kožnjacima koji upadaju u redakcije i štamparije ili noćnog zivkanja ili prepada urednika. Procedura je ovde sasvim jednostavna. Moćnici su na finansijskom i markentiškom izvoru, dovoljno je samo da se novinarima zavrne slavina. Ona finansijska.

Jasno je ko danas drži poluge vlasti u Srbiji. U isto vreme je facinirajuće, ali i zastrašujuće da se polako, ali sigurno sliva u ruke samo jednog čoveka. Ali za to nije zaslužan samo On, već i Mi. Ukoliko dozvolimo da sve funkcioniše na principu javne tajne, ukoliko se svedemo na strah, pokornost i autocenzuru. Koja je onda razlika od ostalih sistema protiv kojim smo se borili?

U svakom slučaju, Srbiji predstoji medeni mesec...Naime, javna je tajna da...