Duplo golo!
02.02.2019. Miodrag Tasić
Da ne bude zabune, pod gornjim naslovom neko vidi bliznakinje u najboljem izdanju. Drugima je to situacija kada je flaša prazna, a prazan i novčanik.
Ovde je reč o domini. Domina, kojoj su obe strane prazne, naziva se duplo golo. Takva domina vredi samo kad je sama. Na kraju igre kada se sabira rezultat igrača koji je izgubio partiju, duplo golo se ne broji. Međutim, ako je igrač ostao samo s tom dominom, a njegov protivnik izbacio sve domine, onda se ovom poraženom računaju deset poena. Ista je situacija i kada ima više igrača u domino partiji. Troje, četvoro, mada je uglavnom praksa trojica, odnosno četvorica igrača. Jedan od njih izađe kao pobednik. On je poređao sve svoje domine. U jednoj varijanti igrači krenu sa po deset domina. Prvu postavlja onaj s najvećom duplom. Dupla osmica. Ako nema nje, onda sledeća najveća. I ređaju se domine. Ko bude prvi isturio svoje domine, taj je pobednik. Ostali se broje. I desi se da jedan od poraženih ima dve domine. Drugi tri, a četvrti samo jednu; upravo onu duplo golo. I tu nastaje apsurd. Može se potrefiti da onaj sa tri ima duplu jedinicu, dvojku golo i duplu dvojku. Drugi sa dve recimo golo jedan i golo tri. A treći samo duplo golo. Prvi broji osam poena, drugi četiri a treći deset!
Vratićemo se kasnije na ovu temu. Sada malo o privredi. BDP ili BNP. Pitanje je sad! Famozni BDP, iliti bruto društveni proizvod označava ukupna finalna dobra i usluge u jednoj godini. Bolje rečeno, ukupan ostvareni domaći dohodak jedne države. I po tom BDP-eu Srbija predstavlja ekonomskog tigra u regionu. Doduše, BDP raste, ali kako živimo, vidi se. Čak i neumoljiva statistika tvrdi da u 2017. godini BDP po stanovniku Srbije iznosio je bednih 5.900 američkih dolara. Ako se uporedi sa Slovačkom, Češkom, Slovenijom, više nego poražavajuće. O Norveškoj, Luksemburgu ili Švajcarskoj, ne treba trošiti reči. Čak i Hrvatska ili Rumunija deluju nedostižno. Daleko je sunce, ali ni bolji život za Srbe nije na vidiku. Inače, onaj čuveni BDP obuhvata i zarade stranih kompanija koje ostvaruju profit u Srbiji. Zato je bolje sagledati bruto nacionalni proizvod. To je ukupna proizvodnja finalnih roba i usluga jedne nacionalne ekonomije. Dakle, mi se mnogo radujemo porastu BDP-ea, ali zaboravljamo da u tom rastu značajan doprinos daju strane banke, proizvodna i uslužna preduzeća iz inostranstva, strane osiguravajuće kuće, i ko će znati čime se sve stranci bave kod nas. A oni zaradu iznose iz Srbije! Kad bi neko izračunao tu zaradu stranaca, pa odbio od ukupnog društvenog proizvoda, tek bi tada jasno bilo koliko srpski državljanin stvara za godinu dana!
Da ne bude sve tako crno, postarali se gastarbajteri. Od milošte nazvani radnicima na privremenom radu u inostranstvu. Takvih radnika sve je više negde po belom svetu. Mada se i oni osipaju. Mnogi su na tom „privremenom radu“ i skončali u tuđini. Tamo su i kosti ostavili. Bilo kako bilo, tek ekonomska situacija i opšti boljitak nagoni građane Srbije na masovni odlazak iz zemlje. Zato otuda šalju dolare, evre, franke, guldene... I tu leži snaga države Srbije. Po našim zvaničnicima iz inostranstva u Srbiju se slije nešto oko 3,5 milijarde evra godišnje. To su takozvane devizne doznake. Čitaj poklon naših ljudi koji svoju mukotrpno stečenu crkavicu šalju nevoljnicima u Otadžbini. Braći, roditeljima, kumovima, pobratimima, pravim i navodnim prijateljima. Te pare dolaze kao poklon. Dakle, nije isto kada „Fijat“ proda auto za deset hiljada evra i kada neki gastarbajter pokloni na primer pet hiljadarki rodbini. Fijat je ugradio u svoj automobil uglavnom strane komponente. Od toga Srbija ima male koristi. Čista zarada na automobilu je možda hiljadu evra, ako je uopšte ima. A onaj radnik na privremenom radu poklonio jednome trista evra, drugome pet stotina, trećem, četvrtom, i sve tako do pet hiljadarki. Pa ko je onda važniji državi Srbiji?
Glupog li pitanja. Da nam ti naši građani „na privremenom radu“ išta znače, imali bismo ministarstvo za dijasporu. Najugledniji naši zemljaci bi držali predavanja u srpskoj skupštini, na univerzitetima, možda bismo njima ponudili naša preduzeća i kombinate umesto braći Arapima? I sve tako. Jer devizne doznake po proceni evropskih eksperata iznose 8,4 % slavnog BDP-ea države Srbije. Rekao bih da su malo pogrešili. U devizne doznake računa se samo ono što legalno uđe u Srbiju. Uplatom preko banaka, agencija za transfer novca, devizne penzije i slično. Ipak, većinu para naši ljudi iz sveta donose lično ili šalju autobusima, daju prijateljima da ponesu. Tako da ovaj novac zapravo održava posrnulu srpsku ekonomiju u životu. Od tog poklonjenog novca u Srbiji se narod hrani, kupuje odeću, obuću, plaća komunalije, poneko nešto i sagradi!
E, sada kakve veze mogu imati domine i srpska privreda? Mogu imati. Ako jednoga dana Srbija postane ozbiljna država, država koja sprovodi zakone, onda će se ispitati kako su vajni srpski političari i ekonomisti doveli do ovoga što danas imamo. Makar da se utvrdi kako su stekli prvi milion. Naše stanje možemo opisati pojmom duplo golo. Eto veze s dominama. A druga veza može nastati ukoliko zaista dođe do utvrđivanja kako je zarađen onaj prvi milion. Tada bi svi oni koji ne mogu dokazati poreklo tog miliona trebalo da završe u zatvoru. A zna se da su domine tipično zatvorska zanimacija!
# Srbija finansije Miodrag Tasić automobil
@
Tweet
Latest news
- Instant javnost i popularnost
- Vidovdanke kraljice ajvara
- Čarolije iz crepulje
- Održan peti PUB kviz
- Basket turnir
- Godišnjica radne brigade u Čukurovcu
- Miholjski susreti u Mozgovu
- Novi mural u gradu
- Bokserski klub RUDAR - Aleksinac
- Godišnjica bitke na Deligradu
Latest ads
- Izdajem jednosoban stan u Aleksincu
- Crtana serija NINDŽA KORNJAČE stare epizode, kompletno + USB
- Prodajem lokal
- Serije 'ALLO 'ALLO + MUĆKE + USB (AKCIJSKA CENA)
- 20/40 FT HC transportni kontejner na prodaju
Najviše ...
- Bokserski klub RUDAR - Aleksinac
- Novi mural u gradu
- Miholjski susreti u Mozgovu
- Čarolije iz crepulje
- Vidovdanke kraljice ajvara
- Basket turnir