Zlodusi privatizacije u Aleksincu

Aktuelni i budući srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja je Nebojša Ćirić, rođen 12. januara 1974. u Boru i kandidat za članstvo u Američkom udruženju procenitelja. Od 1996. do 1997. radi za Ogilvy & Mather, Beograd, Junior Account Manager, zatim je 1997-2001. u Ekonomskom institutu, Beograd, Sektor za konsalting, stručni saradnik. Vlasnik ovog instituta je Danko Đunić, zloduh srpske privatizacije.

Posle je 2001-2002. specijalni savetnik za strana ulaganja u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, a od 2002. do 2007. je u Deloitte, Beograd, direktor za finansijski konsalting. Posle ponovo prelazi na državne jasle i to prvo od maja 2007. do jula 2008. kao pomoćnik za privredu i privatizaciju ministra ekonomije, zatim je od jula 2008. do marta 2011. državni sekretar u Ministarstvu ekonomije gde konačno postaje ministar.

Ovaj Đunićev pulen je u interesu svog nalogodavca i njegovih finansijera iz inostranstva upropastio mnoge privatizacije. Ipak, Nebojša Ćirić nije tikva bez korena. U Aleksincu je mnogo poznatiji kao sin Hranislava Ćirića, a tek je njegova biografija zanimljiva.

Od 2. decembra 2002. do 31. jula 2005. Hranislav je zaposlen u Agenciji za privatizaciju, gde ponovo dolazi od 1. januara 2008. do 30. juna 2009, a u međuvremenu je direktorovao u preduzeću Alpos trading d.o.o. Posle ponovnog napuštanja Agencije, Hranislav odlazi na mesto direktora Alpos metalne konstrukcije d.o.o., gde ostaje do 24. januara 2011. U međuvremenu je bio i direktor Alpos nekretnine d.o.o.

Ovakav životni i profesionalni put tate i sina Ćirića nikako nije bez značaja za celu ovu priču.

Alpos d.o.o., osnivač i vlasnik ostalih Alposa sa različitim sufiksima i dodacima, postao je od nekadašnjeg Fahopa d.o.o. koji je pripojen Sartidu. Kada je smederevska železara otišla u stečaj, Fahop iz Aleksinca nastavlja neometano da radi, sve do momenta donošenja političke odluke da se ovo preduzeće proda.

Stečajni upravnik Sartida Branislav Ignjatović uz logističku podršku Nemanje Kolesara angažuje Đunićev Ekonomski institut da uradi procenu Fahopa. Na osnovu pogrešnih ulaznih vrednosti utvrđena je cena od samo dva miliona evra. Tadašnji direktor Zoran Milosavljević ne osporava ovu procenu i za nagradu postaje stečajni direktor u niškom regionu.

Jedini ko se javio na oglas u dnevnim novinama objavljen za vreme praznika bila je beogradska kompanija Metaleks i juna 2003. preuzima Fahop.

Za manje od tri nedelje Metaleks preprodaje aleksinačko preduzeće slovenačkoj firmi Alpos DD iz Šentjurna. Već po ovako neverovatnoj brzini promena vlasnika videlo se da je nešto mutno u celoj ovoj raboti.

Slovenački gazda kreće u "investiranje" na koje je bio obavezan po kupoprodajnom ugovoru nasleđenom od Metaleksa. Doterana je nova mašina koja po papirima vredi 2,7 miliona evra, dok je njena stvarna vrednost tek 160.000 evra. Mašina je deklarisana kao nova, a u stvari je polovna - još iz pedesetih godina prošlog veka.

Unošenjem ovako "modernih" mašina Fahopu se podiže knjigovodstvena vrednost na 30 miliona evra i preduzeće menja ime u Alpos d.o.o. Ovo preduzeće otplaćuje i dalje kredit od tri miliona evra koji je podigao Metaleks za vreme svoje kratkotrajne vladavine, da bi konačno odlukom slovenačke centrale potraživanje prema Metaleksu bilo otpisano.

Isti direktor Alposa DD iz Šentjura, Mirjan Bevc, podiže za račun Alposa iz Aleksinca kredit od četiri miliona evra i novac odmah prebacuje na račun Metaleksa. Da bi se lakše muvalo sa parama, Alpos d.o.o. osniva više zavisnih preduzeća sličnih imena, a njegov direktor Janez Jenšterle osniva na svoje ime Slo konsalting i Alpos trading, gde je direktor bio i Hranislav Ćirić, otac aktuelnog ministra ekonomije.

Istovremeno dok je radio u privatnoj firmi Janeza, Hranislav je bio i direktor jednog od zavisnih preduzeća iz Alposovog sistema. Da li je onda čudno što je nekada zdravo preduzeće otišlo u stečaj? Kada je Alpos d.o.o. prestao da plaća obaveze na osnovu podignutih kredita, Hipo Alpe Adrija banka je pokrenula stečajni postupak.

Radnici ovog aleksinačkog preduzeća, koje je uspešno poslovalo sve dok nije palo u ruke obesnih stručnjaka za privatizaciju, od jula sede kod kuće, ne primaju platu i pitaju se da li isto gladuju i njihovi "usrećitelji": ministar Nebojša Ćirić, njegov otac Hranislav i onaj koji je sve ovo i zakuvao - Danko Đunić.