Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Pretraga
cirilica | latinica

Sebe obezbedili, a narod obezvredili

rss

08.11.2014. I. Milanović Tabloid

Dok se punom snagom zalažu za dalje umanjenje već ionako malih penzija, članovi Fiskalnog saveta ni ne pomišljaju da štede na sebi.

 

fiskalni-savet-s

Kome treba Fiskalni savet, društvo preplaćenih mudraca, i ko im je omogućio da žive kao grofovi u najsiromašnijoj zemlji Evrope?

Prebogati članovi Fiskalnog saveta, koji svoje prihode kriju kao zmija noge, traže da se dodatno smanje ionako mizerne penzije u Srbiji umesto da se založe za smanjenje sopstvenih prihoda koje dobijaju iz republičkog budžeta. Njih trojica republički budžet mesečno koštaju najmanje milion dinara, odnosno četrdeset penzija koje je Vlada proglasila prosečnim.

Da bi se nekako popunio hronično prazan republički budžet, Vlada je u Skupštini progurala zakon o novom izračunavanju penzija većih od 25. 000 dinara. Po tom zakonu penzije nece biti zvanično umanjivane, jer se vlast uplašila da bi to pokrenulo lavinu ustavnih tužbi, vec nece biti u celosti isplaćivane.

Vlast nije promenila Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju (na osnovu koga se izračunava visina pojedinačne penzije), niti je uvela dodatni porez na penzije (za šta bi bilo neophodno promeniti Zakon o porezu na dohodak građana), već je samo promenila način isplate?! To znači da će penzije ostati iste, ali se neće u celosti isplaćivati, već će višak ostajati u budžetu. Kada i da li će razlika biti isplaćena penzionerima nije jasno regulisano, tako da pravni stručnjaci najavljuju tužbe redovnim i Ustavnom sudu smatrajući ovakvu odluku potpuno nezakonitom i protivustavnom.

U međuvremenu se oglasio i Fiskalni savet tvrdnjom da planirano smanjenje (odnosno „način isplate”) penzija nije dovoljno da se konsoliduje budžet i da će biti neophodne dalje uštede po leđima naroda.

„Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira”, navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.

Dok se punom snagom zalažu za dalje umanjenje već ionako malih penzija, članovi Fiskalnog saveta ni ne pomišljaju da štede na sebi.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, sam ima veće prihode od dve prosečne srpske porodice. Od 5. aprila 2011. godine, pa sve do 5. oktobra 2014. on je samo na osnovu svoje predsedničke funkcije u Savetu mesečno iz budžeta dobijao 202.063 dinara! Uz to je dobijao još skoro 150.000 od Ekonomskog fakulteta u Beogradu (takođe korisnika budžetskih sredstava).

U međuvremenu mu je plata u Savetu smanjena na 183.737,55 dinara mesečno, ali su mu zato mesečni prihodi od Ekonomskog fakulteta povećani na 120.827 dinara za nastavu, a još 37.000 dinara dobija na ime naučno-istraživačkog rada. Moguće je da Petrović ima još prihoda koje nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, jer u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Fiskalnog saveta stoji da objavljuje članke u listovima, kao što su: Journal of Money Credit and Banking, Journal of Development Economics, Journal of Comparative Economics, Journal of Macroeconomics. Ovakvi časopisi obavezno plaćaju svoje saradnike.

Petrović je devedesetih godina prošlog veka bio jedan od osnivača i dugogodišnji direktor CES Mekona, revizorske kuce koja je napravila haos u vremenu privatizacije procenjujući preduzeća onako kako je to odgovaralo kupcima, a ne ekonomskoj logici. Iz nje su potekli Mirko Cvetković, kasniji premijer Srbije, kao i mnogi drugi političari.

Zvanično, Petrović poseduje trosoban stan od 90 kvadratnih metara, vikendicu od 70 m2 sa 12 ari placa i dva automobila: Tojota Rava 4 iz 2010. godine i Pežo 405 iz 1992 godine. Ima neobjavljenu sumu novca na štednji.

Drugi član Fiskalnog saveta je Vladimir Vučković o kome Agencija za borbu protiv korupcije ima veoma šture i nepotpune podatke, iako je njegova zakonska dužnost da prijavi sve prihode, celokupnu imovinu i sva radna mesta, čak i ona volonterska.

Na sajtu Agencije stoji jedino da je Vučković član Fiskalnog saveta gde od 5. aprila 2011. mesečno zarađuje 181.856 dinara. Ima četvorosoban stan od 74 kvadratna metra koji je dobio na poklon isto kao i garsonjeru od 31 m2, dok je jednosoban stan od 36 m2 kupio. Poseduje akcije više preduzeća u zemlji: NIS a.d. (nominalne vrednosti 500 dinara), Unifarm a.d. iz Zemuna (100.225 dinara), Tigar a.d. (72.000 dinara), Alfa Plam a.d. iz Vranja (33.500 dinara) i AMS osiguranje a.d. (27.000 dinara). Ima ušteđevinu u banci, ali navodno nema auto.

U zvaničnoj Vučkovićevoj biografiji na sajtu Fiskalnog saveta stoji i da je vanredni profesor na Megatrend univerzitetu u Beogradu i da je od januara 2011. glavni i odgovorni urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi. Ovo, međutim, Vučković prećutkuje u svom imovinskom izveštaju dostavljenom Agenciji za borbu protiv korupcije, tako da se ne zna kolike prihode ima po tim osnovama.

Najzanimljiviji je skucaj trećeg člana Saveta, Nikole Altipamarkova, za koga ne postoje nikakvi javno dostupni podaci u Agenciji za borbu protiv korupcije, iako je to zakonska obaveza. O njemu se, međutim, zna da je 2008. godine, ako ne i drugih godina, kao ekonomski savetnik radio za USAID, američku vladinu organizaciju specijalizovanu za subverzivne delatnosti u drugim zemljama. Zbog toga ne čudi da se ovaj podatak ne nalazi u njegovoj biografiji zvanično objavljenoj na sajtu Fiskalnog saveta. Altipamarkov je u isto vreme dok je radio za USAID bio i konsultant na republičkom projektu penzijske reforme, istražujući mogućnosti za uspostavljanje fiskalno održivog i socijalno prihvatljivog penzijskog sistema u Srbiji, zbog čega ne treba imati nedoumice ko mu suflira da penzije u Srbiji moraju da budu niže, kako bi penzioneri što kraće živeli. Cilj USAID-a je poznat: Srbiju treba depopulizovati u što je moguće kraćem roku.

Nikolina majka, Ljiljana Altipamarkov, bila je devedesetih godina u vreme vladavine Srpskog pokreta obnove nad Beogradom član gradskog veća.

I. Milanović

Tabloid

Komentara: 0


# penzija
@



 

[ Dodaj komentar ]