Povratak aleksinačkog uglja
Prema projektu koji je sačinila lokalna samouprava, nove jame bi bile otvorene kod sela Subotinac, ali je potrebno prethodno promeniti tok reke Moravice
Nalazišta mrkog uglja u okolini Aleksinca, najbogatija te vrste u Srbiji, uskoro bi mogla ponovo da se eksploatišu. Rukovodstvo aleksinačke opštine je pokrenulo inicijativu i pripremilo projekte kako bi, kao do pre dvadeset godina, odavde ugalj odlazio u termoelektrane, toplane i slična postrojenja, ali i za široku potrošnju, kaže za naš list Ivan Dimić, predsednik opštine Aleksinac.
– Procenjuje se da visokokvalitetnog mrkog uglja na teritoriji naše opštine ima za gotovo pola veka eksploatacije – naglašava Dimić, podsećajući da je ugalj iz revira Aleksinačkih rudnika prestao da se vadi nakon eksplozije metana koja se dogodila krajem novembra 1989. godine. Tom prilikom je poginulo 90 rudara.
Prema projektu koji je sačinjen u aleksinačkoj lokalnoj samoupravi, za eksploataciju uglja se ne bi koristila stara, zapuštena okna, koja su opasna upravo zbog prisustva metana, već je planirano da se otvore nove jame. Prva bi bila nedaleko od sela Subotinac, pored puta Aleksinac–Sokobanja.
– Da bi se to ostvarilo, neophodno je promeniti tok reke Moravice (sokobanjske). Zbog toga očekujemo pomoć Ministarstva energetike i rudarstva, ali i Javnog preduzeća „Srbijavode”. Istina je da izmeštanje korita iziskuje znatna materijalna sredstva, ali bi se ta investicija brzo isplatila, a koristi bi bilo i za državu i za našu opštinu, ali i za rudare Aleksinačkih rudnika – ističe Dimić.
Obnova eksploatacije uglja bila bi izvrsna osnova i za početak iskorišćavanja bogatih nalazišta uljnih škriljaca, kojih takođe ima na aleksinačkom području, a za koje stručnjaci kažu da su po procentu nafte koji sadrže (između 12 i 18 odsto) najkvalitetniji u Evropi. Procenjuje se da u aleksinačkom regionu postoji 1,8 milijardi tona uljnih škriljaca, od čega se može dobiti oko 180 miliona tona nafte. O kakvom se bogatstvu radi, ilustruje podatak da se u Srbiji godišnje preradi i potroši oko četiri miliona tona „crnog zlata”.
-----------------------------------------------------------
Rudarsko naselje opstalo
U naselju Aleksinački rudnik, gde je pre nesreće 1989. godine bilo 4.000 žitelja, od kojih je svaki treći radio u jamama, i danas ima rudara. Njih oko 300 sada je angažovano u drugim rudnicima. Oni rade u specijalizovanim ekipama za otvaranje novih jama i na iskopu uglja u drugim ugljenokopima, ali i dalje sa svojim porodicama žive na „Majdanu” pored Aleksinca.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Povratak-aleksinachkog-uglja.sr.html
3 Komentara
▲ ▼ [+][-]
TREBALO BI ZA NOVU GODINU U CENTRU ALEKSINCA ODRZATI JAVNU TRIBINU POD NAZIVOM ZA NOVI RUDNIK U NOVI ZIVOT GRADJANA ALEKSINCA. I DATI PODRSKU RUKOVODSTVU RUDNIKA ALEKSINACKI RUDNICI I TRAZITI OD DRZAVE HITNO POMOC ZA OTVARANJE RUDNIKA SRETNO!
Bilo bi vreme da se sto uradi .Da se iskoristi sta je priroda dala.Samo se plasim da od nase balkanske birokratije ne bude nista ostvarljivo.Radio sam na 2gom oknu 1979 i 1980 nas je bilo 200 u proizvodnji a 400 sluzbenika je bila kandcelarija.To se iznaprimalo sve i svasta zamenik zamenika itd.Uzas al takav smo narod a i takvo je vreme bilo.Moj otac je proveo vek u rudniku steko penziju , brat je radio duze od mene ja sam bio na kratko.Da ne pricamo sto se odbijalo od plata za izgradnju fabrike profila i cevi za te rudare i njihovu decu da se obezbedi neki poso i buducnost za njih.I sta bi, ko se sve ne zaposli .Sigurno ne rurdari ili njihova deca.takav je nas balkanski sistem ili smo mi taki ljudi.Nazalost.....Nadam se da je to ostvarljivo i znam sigurno da bi donelo dosta prosperiteta gradu Aleksincu .Pogotovo u ovim teskim vremenima koja stoje pred nama u buducoj deceniji.Bio bi veliki ekonomski stimulans za sve zitelje opstine.Bila bi velika stvar za nas kraj.Pozdrav Jorda
Daj Boze da gresim, al sticem utisak da neko pokusava da svoju platu opravda ispraznim pricama o ponovnom otvaranju rudnika, a Boga mi, eksploatisao bi i uljne skriljce. Narodu se serviraju price kako je to vrlo ekonomican posao, privreda Aleksinca bi procvetala, narod bi primao plate, drzava bi imala ogromnu korist itd. Pa, dal je onda taj sto je zatvorio takvu dobrotu uopste bio normalan? A rudnik je zatvoren onda kad je Srbija i Jugoslavija bila zemlja sa visokim standardom! I niko ne pominje cijim ce parama taj rudnik da se otvori, ko ce da bude vlasnik tog rudnika, ko ce da ostvaruje taj profit? Ko ce da snosi eventualne gubitke ako ih taj rudnik napravi? Pa znate li vi, kad bi taj posao sa rudnikom i skriljcima bio profitabilan, da Aleksinacka opstina ne bi mogla oci da otvori od investitora? Svi bi se sjatili da uloze pare, a da nakon toga i zaradjuju! Mi se bre ponasamo ko da se vratio Tito, pa ce on da naredi da drzava ulozi pare u rudnik! A Aleksinac ce da procveta!