Prilika za ulaganje: Lešnik je lak za uzgoj, a potražnja u porastu

Lešnik je postao jedna od najisplativijih poljoprivrednih kultura u Srbiji, sa sve većom potražnjom na domaćem i svetskom tržištu. Cena lešnika na globalnom nivou porasla je za trećinu ove godine, delom zbog lošeg roda u Turskoj, što je uticalo na proizvođače čokolade i podiglo cene ove poslastice.

Srbija je četvrta u Evropi po proizvodnji lešnika, sa 8.910 tona u 2024. godini na 8.718 hektara, što je duplo više nego pre pet godina. Prosečan prinos je oko jedne tone po hektaru, a uz navodnjavanje i agrotehničke mere može dostići i preko tri tone. Veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se od 900 do 1.300 dinara po kilogramu, dok je u maloprodaji oko 800 dinara. Za prinose od dve tone po hektaru, zarada može dostići i 10.000 evra, a dug vek zasada (do 50 godina) čini lešnik atraktivnim za uzgoj.Iako Srbija uvozi lešnike vredne 5,5 miliona dolara godišnje, izvoz raste – u 2023. godini dostigao je 5,9 miliona dolara, uz skok od 252% u odnosu na 2022. Glavni kupac je Italija, poznata po konditorskoj industriji.

Tome je doprineo i, kako su preneli mediji, hladan april u Turskoj, koji je uništio mnoštvo cvetova lešnika, što posebno utiče na proizvođače čokolade. Samim tim i cena ove poslastice koji mnogi vole i konzumiraju bi mogla još da poraste. Pogotovo imajući u vidu da je i kakao, kao jedan od osnovnih sastojaka godinama unazad sve skuplji.

A što se tiče situacije sa lešnicima u Srbiji, naša zemlja se poslednjih godina sve ozbiljnije pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema poslednjim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. To je dvostruko više nego pre samo pet godina i trend rasta ne jenjava.

Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz potpunu primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju 500 do 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.

Zarada je zagarantovana

Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada — i do 50 godina — čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih zasada širom zemlje.

Dakle, Srbija ima šta da ponudi, ali domaća proizvodnja, iako solidna, još uvek ne pokriva potrebe tržišta. Zbog toga Srbija godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što je za četvrtinu više nego godinu dana ranije.

S druge strane, i izvoz beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, a već 2023. vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnik je Italija, zemlja sa razvijenom konditorskom industrijom i dugogodišnjom potražnjom za kvalitetnim jezgrima.

Prednosti i izazovi

Lešnik je lak za uzgoj, uspeva na zemljištu gde druge voćke ne mogu, a zahteva oko 5.000 evra za sadnju hektara. Međutim, komercijalni prinosi stižu tek nakon 6-7 godina, a rod mogu ugroziti vremenske nepogode ili štetočine. Ipak, uz prinose od 2-3 tone i cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik donosi sigurnu zaradu i može postati porodični biznis za decenije.

Sa državnim subvencijama i IPARD programima, uzgoj lešnika je odlična prilika za poljoprivrednike da iskoriste rastuću potražnju i ojačaju poziciju Srbije na evropskom tržištu.

Imajući u vidu da su potrebe tržišta, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou sve veće, stručnjaci savetuju da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu. I posebno zato što konditorska industrija, zbog rasta cena i loše berbe, vapi za većim količinama lešnika.

Prednost je, jasno, višeruka upotrebna vrednost i pomenuta velika potražnja, kao i jednostavna tehnologija uzgoja. Takođe, eksploatacioni period drveta lešnika je preko 50 godina, a plod je vrlo zahvalan kada je u pitanju duže čuvanje. Lešnik uspeba i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Za uzgoj jednog hektara potrebno je 5.000 evra.

Osnovna mana proizvodnje lešnika jeste što zahteva strpljenje – komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina, dakle, potrebno je sačekati na povrat uloženih sredstava. Ono na šta uzgajivači treba da budu pripremljeni je da manjak sunca, ili previše kiše, kao i štetočine mogu uticati na rod. Ipak, uz nešto veći prinos od proseka, od 2-3 tone po hektaru, i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik garantuje sigurnu dobit. Uz to, može da postane porodični biznis, koji traje decenijama.