Plantaže tartufa na leskama

Grin Laboratoris (Green Laboratories) Doo Beograd je firma osnovana 25.4.2012. godine sa sedištem u Beogradu da bi se preko nje razvila mreža saradnika.

Firma vrši prezentaciju projekta po opštinama i mesnim zajednicama zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima. Kompanija obezbeđuje izradu Projektne dokumentacije po svetskim standardima, nabavku najkvalitetnijih sadnica leske inokulisane micelijumom tartufa pripremljene u poznatim svetskim laboratorijama sa garancijom kvaliteta, doprema sadnice do regionalne poslovnice, obezbeđuje stručnu i tehničku pomoć, sakuplja plodove tartufa i obezbeđuje plasman i lešnika i tartufa.

U okviru prve faze ovog projekta u 2012. potpisani su ugovori sa preko 130 budućih uzgajivača tartufa, kojima su podeljene najkvalitetnije sertifikovane sadnice leske sa micelijumom tartufa proizvedene u Italiji. Ukupno 15.000 sadnica je podeljeno za jesenju sadnju 2012. na ukupnoj površini od 33 ha, a pored toga firma GREEN LABORATORIES je obezbedila svu neophodnu stručnu i tehničku pomoć i to od strane inženjera poljoprivrede za voćarstvo, prehrambenu tehnologiju, zaštitu bilja i poljoprivrednih tehničara, čiji su stručni saveti obezbeđeni tokom celog trajanja ugovora.

Plantaže tartufa na sadnicama leske predstavljaju vrlo unosnu investiciju kroz dva veoma tražena poljoprivredno-prehrambena artikla - Tartuf i Lešnik i to kao dva proizvoda sa jedne plantaže.

Leska - sadnica domaćin lešnika i tartufa

Leska je dugovečna biljka 70–80 god. a njena isplativa proizvodnja traje 40-50 godina.
Prinos lešnika je oko 5 kg po stablu.
Leska uspeva skoro na svim vrstama zemljišta. Može se gajiti na nadmorskoj visini čak do 1600 metara. Ne podnosi jedino tropsku i sibirsku klimu, lako se prilagođava klimatskim promenama.
Za razliku od hrasta koji prve prinose tartufa daje posle 10-15 godina, leska daje prinose već posle 3 godine.
Lešnik je visokokalorično voće, bogato mastima, vitaminima, belančevinama i mineralnim solima zbog čega se svrstava u odličan prehrambeni artikal. Najveći proizvođači lešnika su Turska, Italija, Amerika i Španija.
U simbiozi sa tartufima ova voćka predstavlja pravo bogatstvo i pravi razlog da se odlučimo baš za ovakvu vrstu proizvodnje tartufa.
Proizvodnja sadnica leske vrši će se laboratorijskim putem po metodi INRA-ANVAR. Koren sadnice leske stare 3-4 meseci umače se u micelijum tartufa i sadi u saksiji sa sterilisanom zemljom. Saksije sa inokulisanim sadnicama održavaju se u toplotno, svetlosnim i vlažnim uslovima u cilju mikorizacije. Iz ovih saksija, sadnice se sade u pripremljenim rupama na budućoj plantaži tartufa.

Tartufi - najtraženiji prehrambeni artikal na svetu

Gljive spadaju u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ih ima oko sto hiljada mada najnovija istraživanja tu  brojku pomeraju na preko milion.
Gljive čovek koristi od davnina za ishranu i lečenje. Veliki deo gljiva je otrovan i beskoristan, ali pojedine gljive su i hrana i lek. Prve podatke o gljivama ostavio je Hipokrat grčki lekar  još u V veku pre naše ere. U to vreme gljive su korišćene isključivo u medicini. U IV veku pre naše ere  prirodopisac Teofrast (Aristotelov učenik), ustanovio je da gljive nisu biljke i da se od biljaka veoma razlikuju. Tada se prvi put pominje i gljiva tartuf koja je nađena naslonjena na koren biljke, a nije predstavljala deo korena. Od tada pa nadalje mnogi prirodopisci, filozofi i naučnici počinju da podrobnije proučavaju sve vrste gljiva, pa i tartufe. Do XVIII veka skoro ništa nije bilo poznato o načinu razmnožavanja gljiva, pa je ova oblast pripadala svetu tajanstvenog. Naučnici su se dugo kolebali gdje da svrstaju gljive, da li u biljke ili u životinje. Gljive se na evolutivnom putu nalaze na razmeđi ova dva carstva. One poseduju svojstva i jednih i drugih organizama. U XVIII i XIX  Veku utvrđeno je da se razvijaju iz spora.  Veliki broj gljiva u prirodi raste u simbiozi s višim biljkama, pri čemu micelija stupa u posebnu, združenu, neobičnu vezu sa korenjem drveća i trava, koja se u nauci zove mikoriza. To se posebno odnosi na gljive Tartufe koji su uvek na korenu neke drvenaste biljke, a spadaju u veoma retke i korisne gljive, jer pored lekovitog dejstva imaju i osobinu afrodizijaka za muškarce. Zato su Tartufi najtraženiji prehrambeni artikal na svetu.
Tartufa kao i drugih gljiva ima više vrsta. Po vrednosti izdvajaju se Crni i Beli tartuf. Njihove osobine i sastojci su vrlo slični pa su i najtraženiji. Dovoljno je da se izvrši upoređenje sa nekim poznatim gljivama kao što su šampinjoni i šiitake i da da se navedu neke njihove vrednosti : Tartuf u svežem stanju ima 23,40% suvih materija u odnosu na šampinjone sa 10,3% i šiitake sa 10,5%. Sveži crni tartuf ima 76,60 % vode i 23,40% suvih materija. Od suvih materija ima organskih sastojaka 92,17% i minerala 7,83%. Mineralne materije sadrže 9,40% kalcijuma, 0,20% magnezijuma, 25,15% kalijuma,1,10% natrijuma,30,28% fosforne kiseline, 8,85% ugljene kiseline i 25,02% ostalih sastojaka. Može se takođe konstatovati da tartufi imaju povoljan odnos organskih i mineralnih materija i da se od mineralnih materija posebno ističu kalijum i fosfor. Ove navedene vrednosti čine tartufe posebnim u odnosu na sve druge vrste gljiva, što im dokazuje i veoma visoka cena na tržištu koja se kreće čak od 1.000 do 5.000 evra za 1 kg.

Beli tartuf - spada u najkvalitetnije i najskuplje tartufe. Najčešće je veličine kokošijeg jajeta, a može da bude i kao manja lubenica ili dinja. Plodonosno telo ima jak karakterističan miris i prijatan ukus. Beli tartuf raste u zajednici sa hrastom, leskom, topolom, lipom i drugim biljkama. Beli tartuf izuzetno se ceni u nekim razvijenim zemljama zapada gde god ima bogatih korisnika skupih hotelskih usluga.

Crni tartuf - kolevka crnog tartufa smatra se Francuska. Osim Francuske crni tartuf se danas gaji plantažno u Italiji i Španiji. On živi u zajednici sa hrastom, leskom, bukvom i drugim biljkama. Njegova veličina ploda je manja nego kod belog tartufa i kreće se od veličine oraha pa do veličine pomoranđže. Plodonosno telo je kvalitetno, aromatično, ugodnog mirisa. Podseća na najkvalitetnije vrste sireva. Jede se presno ili termički obrađeno.

Za pravilan razvoj tartufa pored korena biljke na kome će se razvijati, važan je sastav zemljišta, vlažnost, klima, nadmorska visina... Tartufi iz korena biljaka uzimaju neophodne materije, za uzvrat rastvara teže pristupačne materije potrebne korenu drvenaste biljke i vrši azotofiksaciju. Tako se može reći da tartuf i biljka jedno drugome pomažu u rastu.

https://www.aleksinac.net/biznis/poljoprivreda/trule-gljive-zlata-vredne-tartufi.html

https://www.aleksinac.net/nauka/pas-tartufar-lagotto-romagnolo.html

http://www.greenlaboratories.net/

http://www.youtube.com/watch?v=6yXM6WOy-ls