Tragična sudbina Sofije Milosavljević supruge Koste Pećanca, heroja i izdajnika!

Konstantin Milovanović (Dečani, 1879 — Nikolinac kod Sokobanje, 1944), poznatiji kao Kosta Pećanac, bio je srpski četnički vojvoda tokom balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svjetskog rata. Pećanac je učestvovao u borbama na strani Srbije tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada se pridružio snagama Koste Vojinovića Kosovca tokom Topličkog ustanka 1917. godine. U međuratnom periodu bio je značajan vođa četničkih veteranskih udruženja, a takođe je bio poznat i po snažnom neprijateljstvu prema KPJ, što ga je učinilo popularnim u konzervativnim krugovima. 

Pećanac se 1908. godine oženio Sofijom Milosavljević. Rođena je u Aleksincu 1889. godine u bogatoj trgovačkoj porodici. Izučila je Žensku zanatsku školu,a njene sestre Učiteljsku.

Sa Kostom je imala tri sina i ćerku. Bila je stub porodice jer je Kosta čitav život proveo po bojištima. Ona ga je čekala i na svojoj koži osetila sav bes okupatora a potom i nove vlasti.

Smrt troje dece

Kosta Pećanac, srpski ratnik 40 godina je bio nacionalni heroj, međutim, tri godine je smatran izdajnikom, a na kraju je i ostao upamćen po tome.

Njena tragedija počinje početkom Prvog svetskog rata. Od tifusa joj umire sin Milovan, tada sedmogodišnji dečak. Dolaze Bugari i ona preživljava svakodnevne torture, zbog zlodela okupatora za dva meseca stradaju joj ćerka Milica i sin Ivan. Nju i njeno poslednje dete Milana interniraju u radni logor u Negotinu, gde je svakodnevno muče i seksualno zlostavljaju za koricu hleba. Iz rata izlazi sa tuberkulozom i detetom koje jedva preživljava izgladnelost.

Sledi posleratni period kada se delimično oporavlja, a sin Milan upisuje pravni fakultet, ali mora i da radi kao činovnik u brodogradilištu u Beogradu.

Izbija Drugi svetski rat. Kosta kao komandant četničkih formacija za južnu Srbiju prelazi na stranu Nemaca, sa sobom uvlači u rat i sina koga postavlja za četničkog komandanta u Kuršumliji.

1944. je kobna godina za porodicu. Kostu ubijaju četnici Draže Mihajlovića maja meseca, a Milana krajem oktobra streljaju partizani.

Sofija ostaje sama, a nova vlast joj sve uzima. Prinuđena je da sa snajom i jednoipigodišnjim unukom Kostom živi u kokošinjcu kod Silvije Šulović. Godine 1949. ponovo joj se sudi i tada gubi sva ljudska prava, šalju je pet godina u Zabelu kod Požarevca na prinudni rad.

Ali sve je izdržala, vratila se u Niš sa 65 godina, međutim i tada je njena molba za socijalnu pomoć odbijena.

Umire 1961. u 72. godini života na rukama svoga unuka Koste.