Сећања сачувана од заборава
У просторијама основне школе „Вук Караџић“ у Житковцу одржана је промоција књиге „Житковац - сећање на заборав“, аутора Зорана Милојковића.
Покушавајући да од заборава сачува историју и сећања дуга скоро два века, Милојковић исписује белешке потомака староседелаца Житковца, као и оних који су Житковац доживели и доживљавају као свој завичај.
- Свако од нас има своју представу о Житковцу и свако га доживљава на свој начин, заборављајући при том да је све почело много пре нас и да наша сазнања о томе нису сасвим јасна. Живећи своје животе памтимо оно што нас се дотиче, а заборављамо, углавном несвесно, људе који су ту око нас и догађаје у којима и сами учествујемо.
Идеја књиге је била, наставља аутор, да се помену људи и породице које су од првих поузданих података о њима живели и стварали у Житковцу. Потомци првих Житковчана, који и данас живе у овом насељу у предграђу Алексинца, забележени су пописом из 1834. године. Требало је да прође пуних 80 година па да село добије школу, а читавих 180 да се сазида црква.
- Од тада до данас на овом простору се радовало и туговало, ратовало и мирило, освајачи су палили и стељали, савезници бомбардовали, Морава плавила и хранила, производили се црепови и низао дуван, стварало се и рушило. Шта је од свега тога остало, или још боље, шта је настало, написаће неко други. Ја сам покушао да забележим људе који су у свему томе учествовали у периоду од скоро два века – поручује Милојковић.
6 Коментара
▲ ▼ [+][-]
Ko je Zoran Milojkovic? Ko je izdao knjigu? Kako da dodjem do nje?
Зоран Милојковић се последњих година интензивно бави истраживањем историје села данашње алексиначке општине са леве стране Мораве. Иначе је пензионисани ваздухопловац и инструктор, а дипломирао је и на књижевности на Филозофском факултету у Београду. Краће време био је директор Завичајног музеја у Алексинцу, а био је ангажован и око оснивања АЛТ-а почетком деведесетих. Књигу је објавио Завичајни музеј, могуће ју је набавити у Музеју или од аутора. За више информација најбоље Вам је да контактирате Завичајни музеј.
Ne bi bilo ni potrebnopojasnjenje da ste sve ove informacije ubacili u tekst.
Molim, i drugi put.
Ili naucite da pisete, ili ne zbunjujte vise ovaj narod.
U Beogradu grupa za srpski jezik i knjizevnost nije na Filoyofskom, vec na Filoloskom fakultetu.
Вредан напор за поштовање. Питање ; Да ли је г дин Милојковић син уваженог наставника матерњег језика својевремено У О.Ш.В.Караџић, Свете Милојковића, чији сам ђак и ја био, генерација 1952.Хвала , унапред,
jest tako je, to je Svetkin sin