Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Сећања сачувана од заборава

rss

02.06.2014. Радио Алексинац

У просторијама основне школе „Вук Караџић“ у Житковцу одржана је промоција књиге „Житковац - сећање на заборав“, аутора Зорана Милојковића.

Сећања сачувана од заборава

Покушавајући да од заборава сачува историју и сећања дуга скоро два века, Милојковић исписује белешке потомака староседелаца Житковца, као и оних који су Житковац доживели и доживљавају као свој завичај.

- Свако од нас има своју представу о Житковцу и свако га доживљава на свој начин, заборављајући при том да је све почело много пре нас и да наша сазнања о томе нису сасвим јасна. Живећи своје животе памтимо оно што нас се дотиче, а заборављамо, углавном несвесно, људе који су ту око нас и догађаје у којима и сами учествујемо.

Идеја књиге је била, наставља аутор, да се помену људи и породице које су од првих поузданих података о њима живели и стварали у Житковцу. Потомци првих Житковчана, који и данас живе у овом насељу у предграђу Алексинца, забележени су пописом из 1834. године. Требало је да прође пуних 80 година па да село добије школу, а читавих 180 да се сазида црква.

- Од тада до данас на овом простору се радовало и туговало, ратовало и мирило, освајачи су палили и стељали, савезници бомбардовали, Морава плавила и хранила, производили се црепови и низао дуван, стварало се и рушило. Шта је од свега тога остало, или још боље, шта је настало, написаће неко други. Ја сам покушао да забележим људе који су у свему томе учествовали у периоду од скоро два века – поручује Милојковић.

 

video...

Коментара: 6


# Житковац Зоран Милојковић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    nedoreceno 02.06.2014.
    Ko je Zoran Milojkovic? Ko je izdao knjigu? Kako da dodjem do nje?

  • (+0) (-0)

    pojasnjenje 05.06.2014.
    Зоран Милојковић се последњих година интензивно бави истраживањем историје села данашње алексиначке општине са леве стране Мораве. Иначе је пензионисани ваздухопловац и инструктор, а дипломирао је и на књижевности на Филозофском факултету у Београду. Краће време био је директор Завичајног музеја у Алексинцу, а био је ангажован и око оснивања АЛТ-а почетком деведесетих. Књигу је објавио Завичајни музеј, могуће ју је набавити у Музеју или од аутора. За више информација најбоље Вам је да контактирате Завичајни музеј.

  • (+0) (-0)

    I drugi put, 08.06.2014.
    Ne bi bilo ni potrebnopojasnjenje da ste sve ove informacije ubacili u tekst.
    Molim, i drugi put.
    Ili naucite da pisete, ili ne zbunjujte vise ovaj narod.

  • (+1) (-0)

    P.S. 08.06.2014.
    U Beogradu grupa za srpski jezik i knjizevnost nije na Filoyofskom, vec na Filoloskom fakultetu.

  • (+) (-)

    Радомир Милосавлјевић 30.01.2018.
    Вредан напор за поштовање. Питање ; Да ли је г дин Милојковић син уваженог наставника матерњег језика својевремено У О.Ш.В.Караџић, Свете Милојковића, чији сам ђак и ја био, генерација 1952.Хвала , унапред,

  • (+2) (-)

    azrel 31.01.2018.
    jest tako je, to je Svetkin sin


[ Додај коментар ]