Sećanja sačuvana od zaborava
U prostorijama osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Žitkovcu održana je promocija knjige „Žitkovac - sećanje na zaborav“, autora Zorana Milojkovića.
Pokušavajući da od zaborava sačuva istoriju i sećanja duga skoro dva veka, Milojković ispisuje beleške potomaka starosedelaca Žitkovca, kao i onih koji su Žitkovac doživeli i doživljavaju kao svoj zavičaj.
- Svako od nas ima svoju predstavu o Žitkovcu i svako ga doživljava na svoj način, zaboravljajući pri tom da je sve počelo mnogo pre nas i da naša saznanja o tome nisu sasvim jasna. Živeći svoje živote pamtimo ono što nas se dotiče, a zaboravljamo, uglavnom nesvesno, ljude koji su tu oko nas i događaje u kojima i sami učestvujemo.
Ideja knjige je bila, nastavlja autor, da se pomenu ljudi i porodice koje su od prvih pouzdanih podataka o njima živeli i stvarali u Žitkovcu. Potomci prvih Žitkovčana, koji i danas žive u ovom naselju u predgrađu Aleksinca, zabeleženi su popisom iz 1834. godine. Trebalo je da prođe punih 80 godina pa da selo dobije školu, a čitavih 180 da se sazida crkva.
- Od tada do danas na ovom prostoru se radovalo i tugovalo, ratovalo i mirilo, osvajači su palili i steljali, saveznici bombardovali, Morava plavila i hranila, proizvodili se crepovi i nizao duvan, stvaralo se i rušilo. Šta je od svega toga ostalo, ili još bolje, šta je nastalo, napisaće neko drugi. Ja sam pokušao da zabeležim ljude koji su u svemu tome učestvovali u periodu od skoro dva veka – poručuje Milojković.
6 Komentara
▲ ▼ [+][-]
Ko je Zoran Milojkovic? Ko je izdao knjigu? Kako da dodjem do nje?
Zoran Milojković se poslednjih godina intenzivno bavi istraživanjem istorije sela današnje aleksinačke opštine sa leve strane Morave. Inače je penzionisani vazduhoplovac i instruktor, a diplomirao je i na književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kraće vreme bio je direktor Zavičajnog muzeja u Aleksincu, a bio je angažovan i oko osnivanja ALT-a početkom devedesetih. Knjigu je objavio Zavičajni muzej, moguće ju je nabaviti u Muzeju ili od autora. Za više informacija najbolje Vam je da kontaktirate Zavičajni muzej.
Ne bi bilo ni potrebnopojasnjenje da ste sve ove informacije ubacili u tekst.
Molim, i drugi put.
Ili naucite da pisete, ili ne zbunjujte vise ovaj narod.
U Beogradu grupa za srpski jezik i knjizevnost nije na Filoyofskom, vec na Filoloskom fakultetu.
Vredan napor za poštovanje. Pitanje ; Da li je g din Milojković sin uvaženog nastavnika maternjeg jezika svojevremeno U O.Š.V.Karadžić, Svete Milojkovića, čiji sam đak i ja bio, generacija 1952.Hvala , unapred,
jest tako je, to je Svetkin sin