Први фестивалски дан из угла АНЕ СТОЈКОВИЋ

Представа„ Прасетина на 178 начина"
„Чули сте данас из Светог Еванђеља како ђаволи беспомоћни моле Господа: „Ако нас изгониш из ове двојице људи, пошаљи нас у свиње“, јер ми, ми немамо власти ни у свиње да уђемо без Твог допуштења. 

Ако нас изгониш пошаљи нас у свиње. И Спаситељ рече: „Идите“ И они навалише, и уђоше у велико крдо свиња. А свиње, јадне свиње, нису могле ни часа да трпе у себи ђавола, него навалише с брега у море и потопише се. Тако је ђаво страшан, страшан је за свиње, а камоли за човека, за боголико биће, за човека који је створен да буде икона Божја, жива икона у овоме свету. /…/ Ето, свиње не могу да издрже присуство ђавола у себи, а људи, а људи издржавају …својом слободном вољом. 

По слободној вољи, људи се предају или Богу или ђаволу у овоме свету. По слободној вољи својој људи образују, уобличавају, или ђавољи лик или Божји лик. А кад човек хоће да их савлада, да их победи, увек има у Господу Христу." 
Јевнђеље о спасењу човека и пропасти свиња

Представом„ Прасетина на 178 начина" у извођењу нишког Народног позоришта почео је дванести по реду Фестивал првоизведених представа у Алексинцу, познатији као ПИП.

Овај комад написала је драмска списатељица Александра Јовановић која је на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2021/2022. повољно оцењена од стране жирија.
Комад је режирала вишеструко награђивана Соња Петровић а улоге тумаче млади глумци нишког театра, Милица Филић, Милош Цветковић, Данило Петровић, Андрија Митић и Стефан Младеновић.

Селектор овогодишњег фестивала Миливоје Млађеновић рекао је да је поносан на овогодишњу улогу и објаснио да алексиначка публика поштује позоришни чин и да се овде све представе награђују овацијама у стајећем положају као ретко где у Србији и да је зато АЛексинац посебно место јер је у њему изузетно развијен аматерски и професионални живот позоришта. 

Фестивал је званично отворио председник фестивалског одбора Драган Јовановић речима„ Игре могу да почну."

Жири овогодишњег фестивала чине: др Мирослав Радоњић, директор Стеријиног позорја, Бранислав Недић, драматург и председница жирија, глумица Биљана Николић.Овај дистопијски комад написан од стране драматуршкиње Александре Јовановић, према њеним речима, представља причу о силоватељу у главној мушкој улози.

 Њој је посебно било занимљиво да обради ову тему јер је из Врања и била је инспирисана причом уз коју је током детињства одрастала.
„Писање овог теста је кренуло из терапеутске замисли, а мени је у овом експерименту било занимљиво да се бавим силоватељем као главним јунаком који ће апсолутно држати моћ над причом и бити непоуздани наратор који ће и физички, али и метафички, обуздати женски глас, женско тело на сцени и због тога имамо једину глумицу на сцени, Милицу Милић, која игра више женских улога јер ми је била идеја да се жена аполутно спута. 

Сцена је препуна тестостерона што ми је и била намера" - рекла је драматуршкиња Александра Јовановић.
„Што се тиче приче о Жутом, главном јунаку, била сам инспирисана вестима о насиљу у породици, насиљу над женама и женским траумама, где се починиоци представљају као злостављачи од којих се сви требамо чувати. А нико не говори о томе да су то можда наше комшије или браћа. 

Нико их не посматра као тродимензионална бића и онда се дешава парадокс када отуђимо насилнике и не признајемо им људскост већ их посматрамо као чудовишта. То није људски већ зверски и ми требамо то да оголимо и представимо онако како треба" - додала је ауторка.

Према њеним речима, ово више није прича о Жутом кога смо„ сви заволели" током представе јер у представи пратимо причу о његовом одрастању у кланици где нерадо ради код свог оца, заљубљује се и посматрамо како се се претвара у чудовиште. 
Ово је пресек друштва и период мог одрастања као и мешавина различитих генерација. Ово је мој свет, дакле писала сам о ономе што знам " - нагласила је Александра.

Жути, главни лик у представи, у налету реторичког беса, бруталаног наратива током представе каже:„ Најтеже ми је улога сина" јер он свог оца презире и начин живота уз који одраста. Не жели да се традиционално бави клањем и продавањм свињског меса јер се његов отац односи према целој породици као и према свињама које које коље и касније продаје. 

Насилно, простачки, сурово.
Он монструозног оца једва чека да види мртвог и настави да живи свој живот под окриљем„ његове куће". Он, у тренутку када му саопште да му је отац преминуо оца на гробљу испраћа речима„ Био си говно и то ћеш бити ни на оном свету." 

Глумци на сцени обучени су као људски мозгови, а сцена представља кланицу и сушару где су главни ликови представљени као свиње, час у људском час у животињском облику попут Орвелов„ Фарме" што је у мени изазавало размишљање.

 На питање овако нетрадиционалног костима свиња које личе на људски мозак, добила сам одговор од редитељке да костим заправо представља сало свиње до чије сржи тек треба допрети. Можда отуда и прасетина на 178 начина. 

Међутим, наслов је инспирисан кривичним закоником, чланом 178. који се тиче кривичног дела против сполне слободе, тј. силовања.