Одржана промоција књиге "Осмехом се куле граде"

Песме Љиљане Крстић заступљене су у зборницима и антологијама, награђиване су у земљи и иностранству и преведене су  на енглески, мађарски, јапански, бугарски и русински језик.

Златко Павловић и Александра Пвловић надахнуто су се осврнули на Љиљанин досадашњи рад и поезију намељену деци, а ученица Алексиначке гимназије Анастасија Ненадовић је посетиоцима ове књижевне вечери инспиративно презентовала делове ове нове збирке песама.

Једна песма из збирке:

ВИНУЋУ СЕ У ВИСИНЕ

Да научим како небо
спрема топле летње кише
полетећу у висине,
у висине... и још више.

Да откријем где то ехо
све поруке своје шаље
отићићу до планине,
до планине... и још даље.

Да бих знао испод воде
где се могу чуда наћи
заронићу у дубине
и дно мора руком таћи.

Волео бих да ме краси
доброта што се не мери
да измамим један осмех
да тај осмех затрепери.

Скако бих од радости
певајћи сваког дана
ходао бих на рукама
да знам да ме воли.

albook.rs