Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Сплав Медузе

rss

23.10.2013. Жељко Ивањи

Када постоји већина која тежи апсолутној и када нема алтернативе, долази до креирања заједничке свести у коју се увек према опробаном рецепту уливају „поточићи“. Када река постане велика, све што жели да остане на обали може бити повучено у ток.

Сплав Медузе

Мене су увек занимале те индивидуе поред реке, људи ван токова, опстали или избачени из реке која неумитно тече. Да ли је река у праву што жели да буде све већа и већа или парче земље које жели да остане суво? Шта ова огромна река мора да зна? То, да није река без обале!

Великом броду је била потребна велика река која би га понела, али када река нарасте, ко кога контролише, брод реку или река брод? Када река све понесе, онда је касно за све, а капетану остаје само да се препусти и гледа где ће му брод однети. Зато је на време важно градити луке.

Луке настају на јаким темељима и у њима уточиште налазе они,  које олује с времена на време упозоравају да ствари не смеју остати препуштене стихији. Лука је уточиште за велике бродове али и за преживеле жртве бродолома.

Напуштеним бродовима се ретко прилази из страха да се на њима не нађу духови прошлости, али када се храбро приђе, они не могу бити остављени да поново плове. Можда их је боље и не дирати, оставити их да плове, али ако им се већ приђе онда се морају почистити. У противном остаће да нас плаше или ће нас неко, увек изнова са њима плашити. Зато се и довлаче у луку, како би разбили предрасуде или заробили Риђобрадог.

Лука је правна држава, коју морамо изградити. Тога капетан мора да буде свестан! Уколико нема обала, све ће нас појести рибе, и то пуно, пуно малих риба. Лука је прибежиште за све! Да би пронашли луку у олујним временима потребни су нам светионици. Они су заривени на стабилним стенама прошлости, где остају да светле миленијумима, упозоравајући нас, али и дајући нам наду да ћемо у луци пронаћи спас.

Да бисте видели светионик морате да знате да гледате......далеко. Светлост прошлости обасјаће будућност, за коју је важно да буде извесна, јер без будућности, живећемо вечно у садашњости. То није добро ни из перспективе брода, ни дављеника, али ни из перспективе оних који су остали на обалама. За брод и дављеника лука је спас, а за оне на обалама? Они су по природи увек незадовољни иако су мање више сигурни. Увек своју безбедност налазе удаљавајући се од поплављеног земљишта. Загледани су у оно што се дешава у временима великих непогода. Брину се, за светионике не маре јер не плове. Они морају бити свесни да и сами светле, али ако нико не види њихову светлост, брзо ће се угасити лишени сврхе и река ће их одвалити или поплавити.

Сви ти одсјаји, који су послати из прошлости, полако пристижу до нас. Нажалост на оно што се десило у прошлости не можемо да утичемо, али зато можемо да утичемо на будућност, зидајући полако темеље сигурне луке, која ће бити уточиште за све грађане који на будућност имају право.

У противном остаћемо да плутамо на „Сплаву медузе“.

Жељко Ивањи
 Жељко Ивањи

Коментара: 0


#
@



 

[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима