Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Splav Meduze

rss

23.10.2013. Željko Ivanji

Kada postoji većina koja teži apsolutnoj i kada nema alternative, dolazi do kreiranja zajedničke svesti u koju se uvek prema oprobanom receptu ulivaju „potočići“. Kada reka postane velika, sve što želi da ostane na obali može biti povučeno u tok.

Splav Meduze

Mene su uvek zanimale te individue pored reke, ljudi van tokova, opstali ili izbačeni iz reke koja neumitno teče. Da li je reka u pravu što želi da bude sve veća i veća ili parče zemlje koje želi da ostane suvo? Šta ova ogromna reka mora da zna? To, da nije reka bez obale!

Velikom brodu je bila potrebna velika reka koja bi ga ponela, ali kada reka naraste, ko koga kontroliše, brod reku ili reka brod? Kada reka sve ponese, onda je kasno za sve, a kapetanu ostaje samo da se prepusti i gleda gde će mu brod odneti. Zato je na vreme važno graditi luke.

Luke nastaju na jakim temeljima i u njima utočište nalaze oni,  koje oluje s vremena na vreme upozoravaju da stvari ne smeju ostati prepuštene stihiji. Luka je utočište za velike brodove ali i za preživele žrtve brodoloma.

Napuštenim brodovima se retko prilazi iz straha da se na njima ne nađu duhovi prošlosti, ali kada se hrabro priđe, oni ne mogu biti ostavljeni da ponovo plove. Možda ih je bolje i ne dirati, ostaviti ih da plove, ali ako im se već priđe onda se moraju počistiti. U protivnom ostaće da nas plaše ili će nas neko, uvek iznova sa njima plašiti. Zato se i dovlače u luku, kako bi razbili predrasude ili zarobili Riđobradog.

Luka je pravna država, koju moramo izgraditi. Toga kapetan mora da bude svestan! Ukoliko nema obala, sve će nas pojesti ribe, i to puno, puno malih riba. Luka je pribežište za sve! Da bi pronašli luku u olujnim vremenima potrebni su nam svetionici. Oni su zariveni na stabilnim stenama prošlosti, gde ostaju da svetle milenijumima, upozoravajući nas, ali i dajući nam nadu da ćemo u luci pronaći spas.

Da biste videli svetionik morate da znate da gledate......daleko. Svetlost prošlosti obasjaće budućnost, za koju je važno da bude izvesna, jer bez budućnosti, živećemo večno u sadašnjosti. To nije dobro ni iz perspektive broda, ni davljenika, ali ni iz perspektive onih koji su ostali na obalama. Za brod i davljenika luka je spas, a za one na obalama? Oni su po prirodi uvek nezadovoljni iako su manje više sigurni. Uvek svoju bezbednost nalaze udaljavajući se od poplavljenog zemljišta. Zagledani su u ono što se dešava u vremenima velikih nepogoda. Brinu se, za svetionike ne mare jer ne plove. Oni moraju biti svesni da i sami svetle, ali ako niko ne vidi njihovu svetlost, brzo će se ugasiti lišeni svrhe i reka će ih odvaliti ili poplaviti.

Svi ti odsjaji, koji su poslati iz prošlosti, polako pristižu do nas. Nažalost na ono što se desilo u prošlosti ne možemo da utičemo, ali zato možemo da utičemo na budućnost, zidajući polako temelje sigurne luke, koja će biti utočište za sve građane koji na budućnost imaju pravo.

U protivnom ostaćemo da plutamo na „Splavu meduze“.

Željko Ivanji
 Željko Ivanji

Komentara: 0


#
@



 

[ Dodaj komentar ]