Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

"Прослава" Дана државности

rss

17.02.2015. Игор Митић

Колико смо ми као народ потпуно изгубили свој национални идентитет и државничку свест види се, поред осталог, и по томе на који само начин јуче обележили Дан државности и уставности Републике Србије.

"Прослава" Дана државности

Својим ученицима у школи често објашњавам зашто је Сретење један од наших највећих националних празника, како је те далеке 1804. године из „косовске гробнице“ и вишевековног сужањства обновљена српска држава. Драго ми је што моји ђаци у школи разумеју и схватају колико је снаге, воље и храбрости било потребно да се на чврстим темељима постепено, али сигурно гради српска држава 19. века. Међутим, погубно је и потпуно невероватно како то не схватају државници који су на власти. Питање је да ли уопште и заслужују да их ословљавамо речју државници. Осим што стамено држе власт и имају невероватну моћ о државности нема ни речи. Треба да се стиде, јер нису достојни улоге коју имају. 

Питам се колико је јучерашњих дневних новина и интернет портала својим текстовима обележило рођендан наше државе. На сајту „Блица“, „Вечерњих новости“, „Б92“ скоро и да није било речи о прослави Дана државности. Једино је „Политика“ објавила вест како је у Београду и Крагујевцу обележен национални празник. Да ли се ми то стидимо наше прошлости и славних предака? Како је могуће да јуче није било државне делегације у Орашцу, колико год да ројалисти тамо не желе да виде никог из врха власти, како оних пређашних, тако и ових сада? Премијер је отпутовао у Хрватску на инаугурацију новоизабране председнице, зар није требало да буде у Марићевића јурузи, где је славни Карађорђе с својим хајдуцима на Сретњење 1804. године подигао буну да дахије? Председник Републике је поделио одликовања, уз скромну државну церемонију, док се министар правде крајње стидљиво, ни крив ни дужан, појавио у Крагујевцу, где је пре 180 година усвојен Сретењски Устав. 

Некако нам је све избијено из свести, систематски и поступно, па и потреба да се достојно односимо према славним догађајима из прошлости. Ове године се навршава 200 година од Другог српског устанка. Нико још да проговори о томе, а годишњица се ближи, за нешто више од два месеца је 23. април, дан када је 1815. године у Такову велики Милош Обреновић подигао барјак и позвао своје Србе у борбу против зулумћара речима: „Ево мене, а ето вам рат с Турцима!“ Народ који заборавља своју историју, нема ни будућности, речи су неких мудрих људи. Трагично је што овај народ не жели да се сећа своје прошлости, или је се сећамо селективно, или је интерпретирамо и тумачимо на погрешан начин.

15. фебруар је до стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, до 1918. године, слављен као Дан државности, али је наког проглашења прве југолсовенске државе укинут, а због потребе да се у заједничкој држави бришу национални симболи, јер се инсистирало на ригидном југословенству и државном унитаризму. Краљ Ујединитељ изгледа да није био свестан колико је та прва југословенска држава разградила дух српства и колико је потиснула у други план огромну жртву коју је Србија поднела у Првом светском рату.

Након 1945. године у комунистичком, а потом и социјалистичком друштву Југославије глорификовани су догађаји из народноослободилачке борбе, па су јунаци постали они који су носили звезду петокраку на својој капи. Ми који смо рођени у бившој СФРЈ и живели у њој с сетом се сећамо пионирских дана, црвених марама и 29. новембра као Дана републике. С поносом се певала песма слободе и било је срамно не знати партизанске офанзиве, као и одлуке с Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године, када је и практично и створена будућа Југославија. У духу идеологије славску икону многи су заменили књижицом КПЈ, али се бар знало зашто и како се прославља Дан републике. Додуше, дуго се и после разградње социјалистичке Југославије 29. новембар прослављао као Дан сада већ непостјеће државе.

Међутим, нису се ни ондашњи револуционари много прослави у избору датума, који ће се славити као празници велике Титове Југославије. 7. јул се славио као Дан  устанка народа Србије. Наиме, 7. јула 1941. године на Ивањданском вашару у Белој цркви, код Крупња, борац из шпанског грађанског рата Жикица Јовановић убио је двојицу жандарма. Овај догађај је непосредно после завршеног Другог светског рата у Југославији проглашен почетком устанка у Србији. Тако су се на ленти новог грба Републике Србије нашле једна поред друге 1804. и 1941. година. Међутим, право је питање да ли је 7. јул заиста почетак устанка против немачког окупатора? Жикица Јовановић-Шпанац убио је двојицу српских жандарма, није том приликом убио ни једног припадника немачког Вермахта. Заправо можда овај датум и најбоље осликава борбу која ће бити поведена од јесени 1941. између партизана и равногораца.

Такође, још један велики празник у бившој Југославији предмет је извесног спора, али и апсурда. 22. децембар славио се као Дан ЈНА, а као успомена на датум када је у селу Руду 1941. створена Прва пролетерска бригада, што се сматрало зачетком организованих оружаних снага партизана. Међутим, Прва пролетерска бигада створена је дан раније, 21. децембра 1941. године, а у част Стаљиновог рођендана. Како је историја Југославије више него турбулентна, наког „раскида“ с Совјетским Савезом 1948. године овај датум је померен за један дан, јер би било мало неукусно после историјског „не“ Стаљину славити његов рођендан.

Након петооктобарских промена, када су сви помислили да је режим тадашњег председника СРЈ коначно отишао у уџбенике историје, донете су и одлуке о прослави нових националних празника. Тако од лета Господњег 2002. године Србија „прославља“ Сретење као Дан државности и уставности. Колико се тривијално и недолично односимо према Дану државности јасно смо показали у последњих 13 година. Нисмо изгледа свесни значаја борбе и Српске револуције, која је започела 1804. године на Сретење. 

Карађорђе је, предводећи скоро десет година устаничку борбу, трасирао пут настанку српске државе, која је створена у наредним деценијама. После великих победа на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Штубику и Малајници српски хајдуци су храбро отворили капију слободе. Велики Наполеон Бонапарта је о Карађорђу и српским устаницима рекао следеће: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног Oсманлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је Црни Ђорђе и њему припада слава највећег војсковође.“

О Сретењском уставу из 1835. године скоро да ништа и не знамо. Овај Устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе тадашњег српског друштва: национална еманципација, укидање феудалног система и његових наслага, као и аутократије самог књаза. Устав је донет на Скупштини у Крагујевцу на Сретење 2/14. фебруара 1835. године Рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна, тадашњег дела Аустрије, и књажев секретар. Тако је Србија пре скоро два века добила Сретењски устав, који је један од првих демократских устава у Европи и један од најлибералних устава тога доба. Србија је тако постала Европа, много пре оних коју су за Србе говорили да су дивље хорде с Балкана.

Наши ученици, поред осталог, у настави историје уче и о Француској грађанској револуцији, о Америчкој револуцији и рату за независност, Енглеској и Низоземској револуцији, као и о многим другим револуцијама света. Колико уче и науче о Српској револуцији и националној борби српског народа за обнову државности кроз 19. и 20. век је посебно питање. Понекад знају више о паду Бастиље, него ли о Сечи кнезова; уче чланове Декларације независности, а чланове Сретењског устава никада нису ни прочитали. Како нам деца науче историју, тако ће се касније, као одрасли и одговорни појединци односити према својој држави, њеним институцијама, па поред осталог и према прослави Државних празника. Како из историје скоро ништа нисмо научили, одавно смо поновили разред и то више пута...

Коментара: 3


# медији Игор Митић државност Дан државности Устав
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+6) (-1)

    Boban 18.02.2015.
    Toliko smo neprijatelja imali kroz istoriju da sam nervozan ako se ne puca.

  • (+4) (-0)

    Goran 18.02.2015.
    A mi smo nevinasca,a?Pitam se dokle ce drugi da nam bude kriv i zasto sve to nas kao neko mrzi,a?Mi smo bezgresni i nevini a drugi su sve krivi.

  • (+2) (-0)

    Miloš 20.02.2015.
    Bravo za članak!


[ Додај коментар ]