Како је Карађорђе ликвидиран ради "мира у кући" уз сагласност великих сила

Пошто је након пропасти Првог српског устанка 1813. године избегао у Аустрију, Карађорђе је боравио у Русији, а онда се придружио устаницима против Турака у Грчкој. Уз њихову помоћ - јер му руски двор, из обзира према Турцима, није дозвољавао повратак у Србију - Вожд се у јулу 1817. вратио у домовину.

С лажним документима, офарбане седе косе и бркова у црно, са једним слугом из Баната је преко Дунава прешао у Рам у Србији, а одатле у Велико Орашје. С кумом Вујицом Вулићевићем срео се увече на гробљу у Великој Плани, затраживши од њега да позове Милоша Обреновића на договор о заједничкој борби против Турака.

Милош у том тренутку није хтео да ратује и Карађорђе је представљао претњу његовим преговорима с Турцима, али и његовом личном ауторитету. У „Историји српског народа“ Владимир Ћоровић пише: „Може се мислити какав је утисак учинила на Милоша вест о Карађорђевом доласку. Он сам вели да се ‚пренеразио‘.

Примити га значило је помоћи главног такмаца, још увек популарног и веома опасног и по личним особинама и по утицају, и дати повода Турцима за какве оштрије мере. Али је било још теже одбити га силом, па изазвати, можда, грађански рат, у коме Милош тешко да би однео победу. Остајало је, ако се то неће, само троје: или да се Карађорђе протера из земље, или да се преда Турцима, или да се потајно убије.“

Да са протера, није било лако, а Милош се бојао беса народа ако га преда Турцима. Зато се одлучио на убиство, и о томе обавестио београдског Али-пашу Марашлију, који је такође желео Карађорђеву смрт. Милош је Вулићевићу наложио да убије свог кума и госта.

Вујица је у Радовање понео омиљену Вождову храну: погачу, јагњећу плећку и сир, и срео се с Карађорђем 25. јула. Заједно су вечерали, а пред зору Вулићевићев слуга Никола Новаковић Карађорђа је убио секиром. Веровало се да Карађорђа метак неће! Затим му је јатаганом одсекао главу и убио Карађорђевог пратиоца Наума. За то време Вујица је лежао главе покривене кабаницом. Да не гледа!

Након убиства, Вулићевић се упутио у Смедеревску Паланку, а Новаковић је остао на месту злочина. Власнику колибе у којој се убиство десило наредио је да му испече јагње, и ту се уз печење и ракију, поред обезглављених тела, гостио. Наводно је био киван на Карађорђа што му је брата, због кукавичлука у боју на Делиграду, осудио на смрт. Затим се придружио Вујици у Паланци, поневши из Радовања главе убијених и Карађорђеве ствари: одело, сабљу, орден руског цара и бисаге, у којима су нашли 4.000 дуката. Затим је продужио пут до Београда и главе и ове ствари однео Милошу.

Вујица Вулићевић је завршио живот презрен и осуђен од народа због убиства кума. У крајњој сиротињи, последње дане је провео у родном селу Азањи, где се тешко разболео. Према неким изворима, 1828. године отровао га је Гмитар Петровић, Карађорђев рођак. Деца његовог сина и ћерке рано су умрла, не оставивши потомство.

Никола Новаковић је 1850. године полудео и удавио се у реци. Син му је умро млад, а ћерка је, такође, полудела.

На месту убиства у Радовањском лугу данас се налази црква Захвалница, коју је 1930. године подигао Карађорђев праунук краљ Александар И Карађорђевић. Његово тело, наиме, доцније је пренето у Тополу, где данас почива у маузолеју на Опленцу.

Легенда каже да је Вујица Вулићевић, сат времена пошто је пешице кренуо из Радовањског луга, сео на једну ливаду да предахне. Ту је постао свестан тежине учињеног дела и покајао се... Следеће године, на наговор своје жене Љубице, Милош Обреновић помогао му је да на том месту подигне манастир Покајницу.