Овакво летовање пензионери Алексинца нису платили, а ни заслужили

Писмо читатеља преносимо у целини:

Као члан Савеза пензионера Србије, удружења пензионера Општине Алексинац, пријавио сам се за летовање на мору почетком ове године. Тада ми је благајница удружења саопштила да се летује у месту Ђеновићи близу Херцег Новог, у хотелу "Бели анђео", који се налази поред мора и да то могу да погледам на интернету. Пре него што сам уплатио половину од износа за 6 пуних пансиона у износу од 120 еура уверио сам се преко интернета да тај хотел и постоји.

Уплатио сам остатак износа, као и износ од 4500 динара за превоз. Тада сам добио и бројеве седишта који су били у задњем делу аутобуса иако сам се пријавио међу првима, али то ми тада није сметало.

29. августа 2019. године требали смо да кренемо у 20,00 часова са старе аутобуске станице. Ја, као и остали путници, а било нас је око 70 дошли смо око 19,30 часова, чекајући аутобус. Аутобус фирме "Мар- Транс" и комби долазе у 20,05 и почиње наше мучно путовање, а још мучније летовање.
Возач паркира, отвара боксове и пуши испред аутобуса, а ми утоварамо ствари, мени то и није проблем, али било је старијих, болесних људи који то нису могли па смо ми то сложили и већ тада видели какав ће бити однос према нама.

Онда улаз и свађе око седишта, а благајница удружења пензионе која је давала бројеве долази око 20,15 часова и са својим пријатељицама и заузима предња седишта у аутобусу.

Након тога крећемо и возач, за кога касније сазнајем да има неку агенцију и да нам је он уствари вођа пута, саопштава да свраћамо у манастир Острог и да на стижемо за вечру (код плаћања саопштено нам је да почињемо са ручком). И онда успут мрцварење, са честим стајањем само њима знаним. У аутобусу клима лепо ради само напред, а позади само кад се побунимо, па замислите такво путовање које је трајало скоро 24 часа. Свраћамо на Острог, ту нам покупљају по 1 еуро за улазак, и ако ми након тога плаћамо по 1 еуро за вожњу комбијем до манастира и све горе како треба.

Након тога крећемо преко Сутомора дуж обале и стижемо у Ђеновиће у поподневним часовима. Заустављамо се на неком паркингу и ту нам кажу да узмемо ствари јер аутобус не може доле, и ту почиње прозивка и схватам да смо ми по приватним кућама, благајница удружења се прави луда, а овај назови водич даје нека небулозна објашпњења.

Видим да од хотела нема ништа за многе од нас, а ја какве сам среће западне ме поткровље (таван) са ламперијом на косом крову и прозорчић као пушкарница на крову, а пењеш се металним степеницама јер је поткровље на трећем спрату. Једино је море близу.

У хотелу "Бели анђео" смештена је благајница са својом свитом из предњег дела аутобуса. Исхрана је била у том објекту Бели анђео који је некима од нас био удаљен нешто мање од километра, али после сазнајем било је и оних који су са оперисаним куковима и другим болестима били смештени и даље, тако да су ујутру силазили и остајали читав дан на плажи поред ресторана да по врућини неби пешачили.

Исхрана је била у поменутом ресторану, у коме услуга, чистоћа и храна, више личила на нека старе шоферске крчме. Особље је нељубазно, столњаке смо често сами истресали, а квалитет хране лош и количински недовољан.

Онда нам долазе и прикупљају по 3 еура и лична документа да би нам пријавили боравак, иако то увек ради агенција, и још нас убеђују да нам чине јер нас пријављују само 3 дана и наравно нема признанице.

Задњег дана смо били приморани да изнесемо ствари после доручка и да онда до поласка после ручка око 14,00 часова останемо на плажи са ручним пртљагом.

У повратку свраћамо у Котор, а онда опет идемо преко Сутомора где узимамо неке који су тамо летовали и настављамо пут Алексинца у који стижемо око 06,00 часова 6. септембра 2019. године.

Пензионери за своје аранжмане нису добијали уговоре као ни признанице.