Закаснели надреализам

07.05.2018. Миодраг Тасић

Изгледа да је српско друштво неизлечиво оптерећено прошлошћу. Још увек добар део овдашњег становништва тугује за неким прошлим временима. Те, живело се боље, били смо цењени, нико нам ништа није могао. Јесте да је владала диктатура, али све остало је било добро!

Сада и не треба превише жалити за диктатором. Макар ту не треба јадиковати. Но, вратимо се ми надреализму. Уметнички правац надреализам појавио се у току Првог светског рата. Уметници који су основали надреализам, највише разочарани суновратом дотадашњих вредности, које су и кулминирале светским покољем, пропагирали су једно ново виђење. Надерализам се базира на изражавању маште преведене из снова. Овај правац су покренули песници, али се проширио и на сликарство и још неке врсте уметности. Подарио је значајне уметничке ствараоце. Србија је такође имала веома угледне сликаре и књижевнике међу надреалистима. Иначе, песници су заступали тезу о промени слике света и хтели су да ослободе човека свих окова норми и морала!

Надреализам је давно одсвирао своје. Уступио је место другим уметничким правцима и идејама. Али не и у Србији. У Србији као да је надреализам завладао свим порама друштвеног живота. Дакле, проширио се далеко изван уметничких оквира. Рекло би се да нам је суђен. Како другачије тумачити хвалоспеве о успешном развоју, о отварању нових погона, повећању стандарда, смањењу незапослености...? Када званични статистички подаци говоре да смо најгори у Европи? То само значи да политика исказује машту изведену из снова! Надреализам, поменусмо напред.

Па тек оно да се ослободимо свих окова норми и морала! Целокупно наше друштво управо то чини. Какав више морал? Све је дозвољено. Ријалити програм, почев од ТВ дневника, преко озбиљних емисија с вечитим и истим аналитичарима, све до спорта и разоноде. Разонода у облику безбројних гранд и сличних продукција! Празник рада славе задригли беспосличари и паразити уз обиље меса и алкохола, док њихови родитељи седе крај телевизора. Баш ти родитељи, иначе радници који већма раде за минималац од 200-300 евра, чини се да су презадовољни својим статусом. Њихове колеге из Италије, Француске, Немачке, Турске, нису очигледно. Судим по томе што се туку с полицијом, протестују и траже веће плате и боље услове рада!

Има неких којима је довољно дати сендвич и сок, па да те величају. Категорија људи којима је најважнија будућност. Махом су старији од 60 година, али надају се светлој будућности. Пошто је прошлост била мрачна. Увек је прошлост мрачна. Каква је онда садашњост стешњена између мрачне прошлости и светле будућности. Оваква управо какву имамо. А с оваквом садашњошћу слутим да се у будућности неће говорити о славној прошлости!

Миодраг Тасић