Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Драгана Весића: Нови морал - Крај на почетку

rss

22.01.2020.

Нови морал нема везе са Ничеовим превредновањем добра и зла. То није ни традиционални хришћански морал слабих, ни иморализам јаких с оне стране добра и зла; у новом моралу улоге су опако замењене: зло је добро, а добро је зло, изопачено је нормално, нормално није нормално, егоизам то јест саможивост је врлина.

Колумна Драгана Весића: Нови морал - Крај на почетку

Нови морал је морал настраних наводно угрожених група пуних пара. Он има везе са неолибералном идеологијом и глобализацијом - што би амерички филозоф Ноам Чомски рекао: вестернизацијом света - где нема мултикултуралности него асимилације култура слабих и наметања једног културног обрасца.

У складу с новим моралом, људи су постали себичне и неодговрне индивидуе. Није их брига за друге. Не бирају средства да остваре свој циљ. Не питају за цену, важно да је њима добро: дозвољено је и пожељно газити преко лешева. Важна је само њихова срећа и сасвим је у реду унесрећити друге зарад своје среће: напустити болесне, издати ближње... То им поручују традиционални и нови медији (друштвене мреже).

Поручују наивнима да напусте све и почну испочетка, како би им се догађале само лепе ствари, без обзира што је тај нови почетак заправо крај: сваки почетак којим појединац брише себе из људи је крај јер се подвлачи последња граница - назад се  не може. Хтели су напред, а корачају у месту. Поверовали су у црну опаку бајку, у кич из сликовнице, али нико не постаје срећан ако је нешто вредно некоме уништио.

Живот није бајка него апсурд: не тече све према плану и не догађају се саме од себе само лепе ствари - то само незрели мисле -  него и ружне. Човек мора, на камијевски начин, да прихвати живот онакав какав он стварно јесте, да пригрли апсурд и да, кроз успоне и падове, трага за смислом егзистенције.

Фауст је склопио уговор с ђаволом и сам платио ужасну цену: ови што су сами себи циљ, вредност и сврха, вероватно мисле да ће други платити њихов дуг уместо њих - неће. Мораће сами да плате рачун јер свако плаћа сам за своје погрешне поступке. На крају Мефисто увек дође по своје.

Не гради се кућа тамо где нема темеља, не постаје се срећан ако нови моралисти неког расплачу - и патолошки егоизам се плаћа. Савест може да буде влажна од суза и небитно је ако саможиви макијавелисти то не виде - њихов проблем. Глупост не аболира глупе и покварене од одговорности за почињено зло.

Егоизам је постао морално прихватљив и врховни принцип новог морала: мера свих ствари. Ниједан закон не кажњава издају и нечасне поступке, али је морал такве ствари осуђивао - више их не осуђује него подстиче и оправдава. Пало се ниже него икад, свака вредност је обесмишљена, а људскост је постала мана. Нема емпатије, сажаљења ни бриге.

Али, помоћи другом и не чинити неке ствари јер имате одговрност, како према себи тако према другима, нема цену. Тако се постаје бољи човек, тако се постаје срећан: срећа мора да се заслужи.

Мањина то зна, али огромна већина не зна. Бира лакши пут, јер тако им налаже нови морал, али тим путем људи од интегритета не корачају јер знају за последњу границу. Знају да је, кад се она пређе, крај на почетку.


# Драган Весић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима