Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Историја досељавања Руса у Алексинац

rss

12.11.2020. Божа Марковић

Досељавање Руса у Алексинац започето је после Октобарске револуције 1917. у Краљевину Србију, а настављено је касније у Краљевину СХС, а траје и данас. Тема овог текста су бели Руси, тј. белогардејци досељавани после 1917. године. Неки Руси живели су и пре тога у Алексинцу, у 19. веку, о чему сведоче надгробни споменици на старом алексиначки гробљу-Батуровцу, којих постоје по нашем сазнању за две породице.

Историја досељавања Руса у Алексинац

Овог пута писаћемо само о једној чувеној алексиначкој породици, породици Шепетковски, чији потомци живе у Алексинцу и Београду. Део ова породице је из Петровграда, и како је алексиначки део породице сазнао преко кума најмлађе Шепетковског, један од њих је био генерал, а други морнарички адмирал. Отац нашег саговорника Владимира Шепетковског и његове пок. сестре Вере је Арсеније Тихонович Шепетковски који је из Харкова дошао у Краљевину СХС 1920. године бродом којим је дошао и гроф-генерал Врангел, козачки генерал. Арсеније Т. Шепетковски се одлучио на овај корак, јер је живети у пролетерској Русији било неизвесно, пошто "се није знало ко пије, а ко плаћа", како нам је Владимир рекао. Његов отац био је економ, радио је у полицији, Луци Београд, Пивари у Бечкереку, а на КиМ је био начелник у Дугановићима код Качаника. Био је вредан и добар домаћин и са супругом Десанком, рођеном Крстић, из Алексинца, стекао је кућу у Скопљу. Ту је Владимир крштен у цркви цара Душана, која је касније срушена. Доселили су се у Алексинац, где је Владимир ишао у гимназију, са 1939. годиштем, иако је рођен 1940. У гимназију, коју је завршио 1957/58, је ишао са Петром Јововићем и Лазаревић Ћазом, из Житковца и Радетом Милојевићем, некадашњим директором ФРАД- а у Алексинцу, пореклом из Прћиловице.

У гимназији је предавала његова мајка Десанка, као и пок. сестра Вера, о чему постоје подаци у књизи о Алексиначкој гимназији мр проф. Бранислава Јочића и проф. Миодрага Спирића. У истој књизи постоје подаци за читав низ руских професора, који су били узорни педагози у Алексиначкој гимназији. Било је ретких изузетака који су се идеолошки другачије исказивали и због чега су одговарали.

Владимир и његова супруга Мирјана имају два сина, а у браку су имали и једну кћи која је иако здрава рођена, умрла по рођењу. Од синова имају петоро унучади, а њихов старији син Александар је лекар, а млађи Андрија глумац.

За све Русе може да се каже генерално да су били одговорни, дисциплиновани, вредни, стручни и узорни. То важи и за породицу Шепетковски, о чему говори углед ове породице у нашој средини. Владимир је радио у Заводу за селекцију семена шећерне репе, популарно званој Селекција, у Алексинцу, као агроном. Увек се враћао у Руску Федерацију, тадашњи СССР, у пословне посете са колегама из шећерана СФРЈ-Битоља, Пећи, Ћуприје, Пожаревца, Ковина, Ковачице. Посећивали су руске институте за шећер у Воронежу, Институт Вавилов и др. Посећивали су музеје, Ермитраж, али и "Рибарачеју хижину", која је за руске прилике била у то време врло скупа иако су имали плаћени хотелски смештај. То је веома чудило њихове домаћине Русе, али наши стручњаци су имали  високе плате и овде, а у односу на курс динар- рубља имали су много тако да су могли да плаћају забаве и  скупље ресторане. Редовно је Владимир са супругом Мирјаном посетилац Руског дома, где су им пре нешто више од годину дана Његова Светост патријарх Иринеј и руски свештеник из руске цркве у Београду Виталиј Терасјев уручилил повељу поводом њихове годишњице руско- српског брака. Њихови синови редовно посећују родитеље, а Андрија је 13. октобра имао позоришну представу у ЦКУ у Алексинцу. Наравно, Андреја су, поред у позоришту, Алексинчани могли да виде и у једном кафићу где је попио кафу са друштвом.

Што се тиче других руских породица сећа се Владимир многих професора из гимназије, али и оних који су радили у другим установама у Алексинцу, нпр. Кривошијева у Геодетском управи, сећа се синова Павла Шавикина, професора математике, Љубише, грађевинског инжењера и његовог брата правника, професора физичког Лесавоја, који је ухапшен у време ИНФОРМ бироа и одведен у Бугарску, Ошањанин Лидије, њене ћерке Дивне професора клавира, и њеног сина који је руски академик, Јелене и Симеона Соловљева, Ивана Лободе, са Ал. Рудника, Александра Голубијева, из Соко Бање, породице Максимовић из мешовитог брака и др.

Владимир Шепетковски водио је рачуна о руско-српским односима и био је у тиму Селекције Алексинац, који је наручио снимање филма о овом успешном алексиначком предузећу, али и о историјским руским знаменитостима на Брђанки и Горњем Адровцу. 

Речју једна од ретких руских породица која је упорним радом и залагањем оставила значајан траг у историји Алексинца.

Ови редови су недовољни да се трајније обележи живљење породице Шепетковски у Алексинцу, али је тренутак да се каже макар нешто о њој, у време када се широм Србије, па и у самом Алексинцу одаје почаст погинулим Русима у борбама за ослобођење Југославије, попут многих градова и места, међу којима је и наш слободарски град, страдалник у новијим историји, како је то до сада много пута истакнуто разним поводима. Владимир нас је подсетио, у разговору када смо говорили о погинулом Русу у Рутевцу, да је још неколико Руса касније 1944. године погинуло код тзв. Лутвине чесме. Ту не постоји никакво објлежје, али је траса ауто- пута пресекла цариградски друм на том месту тако да по народној "далеко од очију, далеко од срца" то место је запостављено и ту се одавно макар букетом цвећа не обнавља сећање на страдање наше браће Руса за нашу слободу, па да би то надлежни требали да имају у виду убудуће. На то место су нас посетили и Рутевчани при одавању почасти погинулом црвеноармејцу у Рутевцу. 

Ова чесма је остала у сећању многих старијих, јер је при путовању од Алексинца ка Бобовишту и даље била неизоставно место за предах и расхлађење хладном водом.

Текст и фото: Божа Марковић


# Божа Марковић - Несврћанин Русија Андреј Шепетковски
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима