Страдање Совјета код Лутвине чесме надомак Алексиначког Рудника

Многи од тих догађаја страдања Руса су познати грађанима неких места у Алексинцу и околини, али су неки потиснути из политичких разлога. Главни политички разлог је раскид односа са СССР-ом 1948. године, након чега су "заборављене" совјетске жртве, а тиме и руске жртве.

И данас је ситуација слична због Руског хуманитарног центра у Нишу, око чега се води расправа РФ и САД, јер Руси, а и сви Срби, тврде да је у питању хуманитарна мисија, док Американци тврде да је у питању "шпијунска централа", а да при томе Американци на простору западног Балкана, у нашем суседству, имају баш праве централе, а да то нико не коментарише. Једна од таквих је јужно од нас, и прави је савремени центар за потребе прикупљања разних информација, па и безбедоносних. 

Да би се подсетили на још један такав догађај страдања Руса, после текста о одавању почасти погинулом црвеноармејцу 1944. у Рутевцу, данас су  у организацији Цесне-Б, ЕДЦ Бања Лука, Удружења дијаспоре "Корени" Краљево, "Светионик" Крагујевац, Удружења пензионера "Цар Лазар" из Крушевца и Друштва српско-руског пријатељства "Пуковник Рајевски" Житковац на месту погибије совјетских војника положили венац, цвеће и запаљене свеће близу Алексиначког Рудника на Митровском задушницама. Ту поред старог цариградског друма, испод некадашње Селекције, на путу ка Луртвиној чесми, одакле се простире поглед на нови ауто-пут и део питомог алексиначког Поморавља крај Јужне Мораве, одата је почаст погинулим, овим скромним чином, у знак подсећања на велике жртве руског братског народа у борби против фашиста и нашу слободу.

О страдању совјетских војника говорио је академик професор др Раде Биочанин, пуковник АБХО. Он је указао на правац кретања велике колоне совијетских војника која се као резерва кретала ка Дунаву и Мађарској и била веома дуга, крећући се на правцу Ниш-Алексинац-Делиград, показавши то у географски топографској оријентацији.

О овом приживели руски пилоти су, иначе учесници авио борби, 1961. написали неколико мањих радова. 

Из радова се види цео ток борби над Нишем 7.11.1944. године. Тог дана у Нишу је пред Народним позориштем планиран велики народи митинг поводом 27. године од Октобарске револуције, са дефилеом и налетом руских авиона. На митингу је било много народа као и представници бугарске, енглеске и совјетске мисије при Команди града Ниша. Ово бомбардовање започели су амерички авиони "грешком", како су у свом извештају "Узроци трагедије" навели. То је демантовано тиме,  јер је на телу једног погинулог америчког пилота нађена карта Ниша и околине. Борбе су се водиле у  центру, затим у правцу Сврљига, према данашњем КПД, као и северно од аеродрома, ка Алексинцу. Амерички пилоти нису се обазирали на црвене заставе совјетских војника, беле пешкире и махање крилима и окретањем авиона да се виде совјетске ознаке. У борбу се укључио 707. јуришни пук, којом је командовао пуковник Николај Шмељев, који је током параде имао задатак да надлети центар Ниша, чиме су страдања умањена.  Наши борци нису се удаљавали са центра да се не би показали уплашеним пред Русима, који су мирно посматрали ову неоекивану борбу на небу. Наводно летели су, по каснијем причању партизанског команданта Бранка Поповића, у правцу Рашке, па су Алексинац сматрали Рашком, Ниш су сматрали  Косовском Митровицом, а Јужну Мораву долином Ибра, што је све било преко 100 до 400 км од Ниша.  Наводно су амерички пилоти налетели на сличну конфигурацију терена, а добили су задатак да бомбардују немчке колоне које су се кретале ка Косову и Метохији и Црној Гори. Током ове ави битке било је жртава у авио борби на обе стране.

У великој колони 6. гардијског стрељачког корпуса страдао је командант велике моторизоване формације Црвене армије, генерал Котов, начелник штаба корпуса мајор Наумов и његов заменик мајор Назаров и 34 црвеноармејаца, било је 39 рањених и уништено је 20 камиона. У колони је било и возило са официрима НОВЈ, командиром и замеником, који су се спасили бацивши се на друм, док је возач страдао. Све руске жртве имају споменик у Нишу и познато је њихово место сахране, док двојица америчких пилота почивају на непознатој локацији близу Руског хуманитарног центра Ниш, око кога се води велика полемика.

У овом бомбардовању колоне Црвене армије код Алексиначког Рудника страдали су и црвеноармејци. 

Сви присутни су се сложили да је потребно покренити иницијативу да се на месту страдања црвеноармејаца подигне скромно обележје, а у календар историјских сећања буде уписан 7. новембар. Тиме би Алексинац био заиста град са највећим бројем споменика совјетским и руским борцима погинулим на територији Алексинац за нашу слободу у различитим историјским периодима.