Интернет нарцизам и лајкови као смисао живота: Социјалне мреже и немоћ психоанализе, али није крив Фројд

Нема ничег лошег у нарцизму све док је он под контролом: дакле, док не повређује и угрожава друге. Онога тренутка, кад пређете границу па постанете егоистични до те мере да су сви други за вас мање вредни и да, као такви, не заслужују емпатију, да можете, макијавелистички, да их газите како бисте остварили неки циљ, постајете патолошки нарцис, престајете бити човек јер губите људска својства: немате морални кодекс.

Ово је било уопштено о нарцизму (ако вас занима порекло термина, можете да изгуглате: легенда о Нарцису), а тема колумне је нова врста нарцизма којим се  психологија још увек не бави - реч је о девијантном интернет нарцизму.

Вишечасовно стајање пред огледалом узроковале су, углавном, социјалне мреже, а нова врста нарцизма: Интернет нарцизам је њихово чедо тачније бастард.

Наравно да осам сати стајања пред огледалом, само по себи, није страшно али није ни нормално. Дакле, не ради се о карикирању јер то неки, а нарочито неке, свакодневно раде: оне што голишаве пуће усне док се селфирају па селфи окаче на Фејсбук или Инстаграм. У питању је онај најзаступљенији клозетски селфи, у купатилу, наравно.

Њихов нарцизам је празан јер се своди само на вулгарно приказивање себе односно својих физичких силиконских атрибута. Контемплацији и интроспекцији нису склоне и у њиховом случају не може се говорити о другим аспектима нарцизма (интелигенција, различитост и харизма) јер их немају као што их немају ни мушки примати што балаве исколачених очију док им лајкују селфи и пишу глупе простачке коментаре који деградирају жену, али оне уживају да на тај начин буду деградиране: зато се захваљују на вулгарним коментарима јер их доживљавају као комплименте, а лајкови су им смисао живота. Живе за то да број лајкова буде троцифрен.

Код њихових мушких фанова је - није тешко закључити - само ид присутан док им је его и супер его природа ускратила. Исто важи и за поменуте силиконске Фејсбук Инстаграм старлете. Притом не морају бити младе ни згодне ни са силиконима: могу бити и оцвале, средовечне, ал голишаве.

Описане врсте интернет нарциста срамота су за оба пола, а да људи могу имати само ид, без ега и супер ега, Фројд није могао да предвиди пошто је његова теорија настала много пре интернет епохе.

Уосталом, психоанализа је немоћна када су друштвене мреже у питању.