Грчко НЕ!

Срби су некада с поносом истицали да су изговарали судбоносно НЕ! Рецимо, 1914. аустроугарском ултиматуму. Додуше, на овај срамни ултиматум, који је задирао у суверенитет мале Србије, српски политичари оног доба, који су уз то били и државници, покушали су некако у увијеној форми, благо да се одупру понижењу, а опет да избегну рат. Као што знамо, није упалило. Био је рат, десило се велико пострадање српског народа, пример да је у том рату изгубљено 59% мушког становништва у најпродуктивнијим годинама; између 15. и 59.- те. Такав губитак никада више није надокнађен.

1941. поново смо рекли одлучно НЕ. Овог пута Хитлеру и то потпуно погрешно. По споразуму између тадашње Југославије и сила Тројног пакта, Немачка, Италија и Јапан, требало је немачким трупама дозволити само да прођу југословенским путевима. Хитлер баш и није био човек коме се без поговора могло веровати. Сигурно је планирао у будућности, кад рашчисти са Стаљином, да нападне Југославију. Но, било је важно не изазивати највећу и најстрашнију војну силу света, онда. Силу која је пре тога прегазила једну моћну Француску за два месеца!

Колико је паметан народ који свесно иде у пропаст? Народ који се поводи за плаћеним авантуристима у лику неколико генерала пучиста и који следи британске интересе да се отвори други фронт у Европи. Како би Британија била мало растерећена од немачких ваздушних напада? То су исти они Британци, наши осведочени пријатељи. Черчил је финансирао пуч у Београду и говорио да су Срби спасили своју душу. После их је свесно препустио комунистима уз образложење да он неће живети у Србији. Иначе, Британија нам је увек чинила добро. Све до данашњих дана и до резолуције о Сребреници. Толико су нам добро радили и мислили да се Николи Пашићу приписују речи „учићу и праунуке да мрзе Енглезе!“

1948. смо још једном рекли одлучно НЕ! Сада Стаљину. На срећу, Совјетски Савез није извршио војну интервенцију. Попут неких каснијих интервенција у Мађарској, Чехословачкој, Авганистану... Какав смо ми народ, да су Совјети напали, највише би Срба страдало. Хрвати и Словенци би се приклонили јачем, као и увек, и били би највећи Стаљинисти.

Изгледа да је Србима кроз историју отупео отпорашки дух. Или је неки ОТПОР у међувремену искомпромитовао саму идеју отпора. Тек, данас одлучно НЕ светским лихварима, зеленашима и агресивним и бахатим квази полтичарима изговарају неки други; Грци, Мађари, латиноамеричке земље. Ево, Грци одбацили диктат ММФ-а, Европске комисије, Европске банке. Неће да штеде и да враћају ненормалне камате. Од штедње ништа им боље није. И даље су дужни као и на почетку. Али сада имају 50% незапослених, пад стандарда од 25%, безнађе, очај, беду. И њих белосветски зеленаши терају да штеде. Ваљда док не поцркају.

Немачка је најбучнија у тражењу штедње. Траже и да Грци врате све што дугују. Без обзира како је тај дуг настао. У исто време сами нису морали да враћају своје дугове. Немачка је након Другог светског рата добила велике зајмове за обнову земље. Чак је и тада јако бедна Грчка давала зајам Немачкој. 1953. године 60% тих зајмова је опроштено Немачкој. Избрисано. Али, што важи за Немачку, не важи за Грчку.

И нашли се патриотски политичари у виду Ципраса и Сиризе да се одупру, најзад. И не само они. Грчки народ је један достојанствен народ. Творац демократије. Онакве какву је ми познајемо. То је систем у коме се народ пита. У коме народ одлучује о најважнијим питањима. На пример, референдум о томе треба ли штедети по сваку цену, враћати кредите до нестанка и слично. Камо среће да се и неки други политичари, у другим земљама, који нису државници, поведу за грчким примером. Па да питају свој народ на референдуму хоће ли у Нато пакт, у Европску унију, хоће ли да препусти део своје територије осведоченим непријатељима. Иначе, та територија и даље слови као колевка нације!

Хоће ли једном да се макар мимиком покаже да нисмо срећни на сваки захтев Ангеле Меркел, Бајдена или тамо неке Маје Коцијанчић. А не да им се удворички смешимо и климамо главом. Зато се треба радовати грчком не. Ко зна, можда је понос, достојанство и отпор Грка заразан? Можда се и прошири? Зато треба пожелети сваки успех Грцима и Ципрасу. Многе невоље су им на путу. Многи ће покушати да их смрве. Они осветољубиви, немилосрдни, сада тешко увређени. Надајмо се да ће Грчка све издржати. А да су били у праву само препоруке најпознатијих економиста у свету који су пре грчког референдума управо саветовали не. Џон Штиглиц, Џефри Сакс, Пол Кругман, Тома Пикети, све нобеловци и неприкосновени светски економски стручњаци управо су то саветовали Грцима. Па да видимо неке вајне економске експерте, који на несрећу кроје економију неких других земаља, да оспоре ове величине!

Миодраг Тасић