Година скоро прође

 Потом је, с неколико месеци закашњења, председник државе предложио нову мандатарку за будућу председницу владе Србије. Та нова је иначе стара. Ово ће јој бити трећи пут да предводи владу. Уједно, њена функција је најодговрнији и најзначајнији положај у држави.

Истина, Србија као парламентарна република има и председника
државе, међутим, председничка функција је по уставу прилично
протоколарна. Више симболичка, тако да је највиша власт и одговорност
управо на леђима председнице владе!

Зато је помало чудно да и даље нисмо добили нову владу. Септембар је
на измаку, није много остало ни до конца године, а премијерка као да је
заборавила на своју обавезу. Народ просто гори од жеље да види ко ће
засести у министарске фотеље, ко ће да нас води у нове победе, ко ће да
настави већ утабаним путевима прогреса и добробити како за садашње
становништво, исто тако и за будуће генерације.

Како ли је тек садашњим министрима док ишчекују хоће ли остати у својим удобним и добро плаћеним фотељама? Да ли ће моћи и у наредном периоду да усрећују своје поданике и да мукотрпно делају на ползу овог народа? А да раде и стварају, ту нема сумње. И то све некако дискретно, из сенке, скоро неприметно.

Садашња влада има више од двадесет министарских места, али ни најбоље
информисани грађани тешко ће моћи да наведу имена макар петоро таквих.
Толико су скромни и повучени. Просто невидљиви! Долази зима, дуга и хладна. Затвори врата, упали ватру. Пада први снег!

Сад баш до снега, сачекаћемо још коју недељу. Али, зима ће неминовно
закуцати на врата. Ко може да купи дрва, не треба да оклева. Сто евра кубик! Закон понуде и потражње. Угља нема. Није светла перспектива ни с
природним гасом.

Очас Европа која нема алтернативу може спречити доток плина из Русије. А ми друге алтернативе за гас, сем Русије, немамо. Немамо ни струју. Увозимо је. Само докле? Ни други је немају у изобиљу. Престаће да је продају можда баш кад нам највише треба.

То са електричном струјом је посебно запањујуће. До пре коју годину били смо извозници електричне енергије, а сада када имамо највећи бруто друштвени производ у историји, када смо економски тигар на Балкану, итд, итд, одједном увозимо струју!

Неко је грдно погрешио у области енергетике, али никако да сазнамо ко је
тај. И нико да одговара за своје пропусте или незнање. Све ми се чини да је
ранија власт умешала прсте у ово замешатељство. Само кад би знали ко је та ранија власт? Јер неки су у Србији на власти три деценије, неки пола од тога, а већина садашњих усрећитеља је више пута мењала дресове.

По потреби и само ускоче у победнички тим. Ни у окружењу ништа боље није. Чак је и горе. Опасно се заоштрило између Америке и Русије. Ови колоси располажу оружјем које може уништити свет у трену. И све чешће наговештавају употребу тог атомског арсенала.

Америка и њен потрчко НАТО пакт шире своје границе. Нешто
мало запело с пријемом Шведске и Финске у НАТО, међутим силе попут Црне
Горе и Северне Македоније, Албаније, поуздани су и одани чланови овог
војног сазива. Није мала ствар.

Само од ове три државе НАТО се проширио за неких 68. 000 и кусур квадратних километара! Насупрот њима Русија са својих 17. 100 милиона квадратних километара простора сада ће се проширити за нешто више од сто хиљада квадратних километара Донбаса, Запорошке и Херсонске области из бивше Украјине.

Управо су референдумом грађани ових области исказали жељу да се
прикључе Русији. Истина, председник Украјине Володимир Зеленски
оптимистички тврди да ће Украјина победити Русију у рату који се тренутно
међу њима води и да ће повратити не само ова подручја, већ и Крим који је
Русија већ раније присајединила матици земљи.

Зеленски је по професији комичар па је тешко проценити да ли су те речи виц или стварна намера. У сваком случају рат у Украјини се отегао, а зима се, рекосмо, приближава. Европа стрепи од надолазеће зиме. Неко је оштетио гасовод којим се Европа снабдева плином из Русије. Мањка и тамо електричне енергије.

Исто као и угља. Инфлација у европским земљама је највиша од Другог светског рата. Затварају се предузећа због повећаних трошкова енергије. Чак и пребогата Швајцарска награђује доушнике који пријаве грађане у чијем је стану темперетура изнад 19 степени Целзијуса.

Европски градови гасе јавну расвету, апелују на штедњу енергије, прете казнама за непослушне! Ми бисмо морали да следимо европске примере. Не само зато што Европа нема алтернативу. Напротив. Оваквој Европи не знам ко би се радовао.

Немамо енергију, понављам. Зато мора да се штеди. За почетак да угасимо
по једну сијалицу. Тиме ћемо уштедети милионе евра. Кад се већ штеди на
свим пољима у друштву, једна сијалица и није претерана мука. Чак и кад би
погасили сва светла, не би се много осетило.

Има мишљења да ми одавно тонемо у све дубљи мрак!