Алексиначки новинар са мигрантима преко жице
Тачно је да у Алексинцу, још увек, нема избеглица, бар не ових црнопутих, што иду из Ирака и Сирије и да алексиначка касарна зврjи празна, али смо се на редакцијском састанку Aлексинац.нет, ипак, одлучили да и ми видимо те избеглице.

Зашто не би смо отишли и до мађарске границе, да се упознамо са мигрантима.
Хтели смо да пешачимо с њима, причамо о њиховим мукама, да заједно са њима пређемо ту жицу, коју су и њима и нама поставили неки „велики“.
Тако је и било... Причали смо, разговарали... Нико нас није дирао... Лале, ко лале. Боли их уво за све...
Само немој да им дираш шунку и кулен, а баш их брига с ким им је соса отишла у кукуруз.
Када смо дошли до те фамозне бодљикаве жице или како је зову“ зид“ према Србији, Аднан рече, ја ћу први, Мехмед оде други. Када сам и ја хтео да се протнем између жице, војници рекоше СТОЈ.
Рекох, зашто ја не могу, а они могу. Па, они су црнопути из Сирије и Ирака, а видиш, ти, колико си бео. Ти си Србин и за тебе ово не важи. Одаде ме седа коса, а стварно сам и чист Србин. Па, ко ми је крив...
Питах ја, уз пут, ове црнопуте (Мија Кулић их зове и "димљеним" Србима, у емисији Циркус М), зашто беже.
Па, од рата, брате, бомбардовања, кажу. Разумем вас у потпуности, рекох, и ми смо то претурили преко главе. Чули смо и ми за вас и ви сте прошли као и ми, рекоше...
А, зашто и ви Срби не пођете с нама?
Потапшах их по рамену и рекох. Само ви кратите пут, а ми ће, већ негде, да вас стигнемо...
4 Коментара
▲ ▼ [+][-]
Kud gi ne dovede be gore u selo da beru slive, a sag ce i grojze. A mogaše i da ni beru mumuruz i vade kompiri. Brej, brej, brej...
Ja cu da emigriram iz Aleksinca.
Onaj prvi do novinara ga gleda sa izrazenim simpatijama.
Пронађи ову двојицу па их питај за муке,новинару. http://webtribune.rs/pojavile-su-se-fotografije-koje-pokazuju-da-su-dzihadisti-usli-u-evropu-kao-izbeglice/