Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Афоризми Миодрага Тасића

rss

01.10.2013. Миодраг Тасић

Срби су мазохистички народ. У томе је шанса садашње власти!

Афоризми Миодрага Тасића

Жена ме туче, ништа не пишем и знам да ништа не знам. Још да се отрујем, па сам исти Сократ!

Нисам Диоген, мада обожавам буре!

Тек када сам упознао песнике схватио сам зашто нико од њих не пише мисаону поезију!

Већину књижевних дела чине строго конспиративна остварења. Нико то до краја није истражио!

Књига је велика драгоценост. Многи се не усуђују ни корице да јој отворе!

Добар, лош, олош... Трансформација перспективног опозиционара!

Ако желиш друштво не пењи се у висине!

Социјализам је дефинитивно укинуо експлоатацију човека од стране човека. У овоме данас човека експлоатише нечовек!

Плате запослених строго су чувана тајна. Половина запослених никада је неће открити!

Гесло из Аушвица: Arbeit macht frei, - рад ослобађа, код господара транзиције доживљава реинкарнацију!

Након сваких избора народ може само тужно да констатује да смо пали с коња на магарца!

Велика је сујета малих људи!

Демократија је увек млада појава. Сваки вођа сматра да је с њим зачета!

Брине ме поплава младих снага на политичкој сцени. Свака поплава остави шљам за собом!

Србија је велика тајна. Ни границе јој се не знају!

За све постоји први пут, осим да стока постане човек!

Душа нам виси о концу, али то је конац који дело краси!

Одлив мозгова има и добру страну. У Србији више није могућа крађа интелектуалне својине!

Обешени је увек бар за две главе изнад других људи!

Афоризам је обично кратка форма за исказивање плитке памети!

Изградили смо тако успешно друштво каквог надалеко нема. Можда тек тамо у срцу Африке!

Паметан човек сумња у све и свакога, а највише у себе, док будала једино у себе никада не посумња!

Најбоље резултате даје политика која раздраженог и гневног непријатеља на крају начини мртвим хладним!

Не треба претити празном пушком чак ни када буздован стоји пред вама!

Председник није Бог, мада и он има своје стадо!

Разлика између великих и малих људи само је у броју унесрећених које имају на савести!

Наше највеће могућности су у искоришћењу неискоришћених могућности!

Србија може да храни пола Европе, али за почетак нек нахрани свој народ!

Криза је толико дубока да многи и поред повољне цене хлеба једу говна!

Рад на црно, живот на вересију, лоповлук... Не, не говорим о кризи. То је наше јуче, данас, сутра...

Остани глуп, јер живот је кратак, а глупост вечна!

Разлика између нас и Запада: Запад негује театар апсурда, а ми државу апсурда!

Држава мора да се бори за сваког Србина. Ми друге пријатеље немамо!

Искуство ми казује да људи сваре и оно што пас с маслом не би појео!

Човеку који се врти у круг свака тачка је полазна!

Пуно је разлога за оптимизам. Горе не може бити!

Употребу свињског меса у људској исхрани треба хитно забранити. Или легализовати канибализам!

Нисам присталица да се хватамо за сламку спаса. Предлажем да се прихватимо мотке!

Судбина једног друштва у многоме зависи од количине ђубрета коју је створило!

На основу садашњости сигуран сам да се у будућности неће говорити о славној прошлости!

Вредност диплома толико је опала да с њима не може ни дупе да се обрише!

Бирачи се не опредељују више за оне од којих нешто очекују у будућности, већ за оне од којих су нешто унапред добили!

Права инвалида подигнута су до неслућених висина. Ето, ретардирани чак управљају државом!

Нова власт далековидо поручује да најгоре тек предстоји!

Погрешан је утисак да се земља смањује. У ствари, само је повећан број будала на истом простору!

Одмах су га прочитали. Не може магарац да лије крокодилске сузе!

Најтежа је увреда кад по теби сере голуб превртач!

Што мањи човек, то ситнија душа!

Мали мозак једино у великој глави живи у комоцији!

Не живим од данас до сутра, већ до тренутка док ме не улове утеривачи дугова!

Рад је створио човека, а ови данас, они су плод вишедеценијског нерада!

Сиромаштво духа надомешћује се применом двоструких стандарда!

Судећи по наталитету изгледа да у Србији нико никога више не јебе!

Разлика између жене и шибице: шибицу креснеш, па упалиш. Жену, ако желиш да крешеш, мораш прво упалити!

Мото балканског Казанове: обалим, па опалим!

Исповест балканског Казанове: имао сам Јелену, Милку, Зорку..., али сида ми је дошла главе!

Љубав се не може купити за новац. Ја сам, међутим, скроман. Задовољан сам и сексом!

Драстично је опало кршење људских права. Већина становништва себе више не доживљава људима!

Народ који вазда тавори на дну никад неће пропасти!

Слобода мишљења загарантована је законом, али сви избори показују да народ то право не користи!

Националним мањинама дали смо максимална права. У догледно време могу и на сопствену државу да рачунају!

Наши темељи дубоко су у земљи. Све остало је већ спаљено!

Људе премазане свим мастима не можете пустити низ воду.

Доказано је да лајање за скупштинском говорницом доноси далеко безначајније ефекте од олајавања у кабинетима западних амбасада.

Срећа помаже храбрима, док паметан инвестира у срећу. Најчешће у кешу.

Министар одбране очигледан је пример да је буздован још увек ослонац војске.

Неумесно је поредити Србију с Титаником. На Титанику су тонули и богати.

Прост, једноличан човек никада не постане успешан. Минималан услов за успех је да си макар дволичан.

Нема недодирљивих. Само су неки неухватљиви.

Ми више не радимо на поправљању будућности. Радије преправљамо прошлост.

Припадам групи тешко разочараних сатиричара; сваки посланик или министар много је смешнији од мене. Премијеру скидам капу, а председнику нисам ни до колена.

Оптимистичке прогнозе казују да ће ова година бити много тежа од претходне.

Да је владајућа гарнитура остварила макар нешто позитивно било би то негирање природних закона. Да од гована пита не бива.

То на каквим млађима свет остаје старијима неда мира спокојно да умру.

Пленили су шармом, уљудношћу, васпитањем, а највише десницом руком.

Пројекат „Велике Србије“ у старту је био саботиран. Реализација је била поверена Црногорцима.

Стање у Црној Гори очигледан је доказ да истрага Потурица није спроведена до краја!

Схватио сам да ће брод потонути када сам видео да пацови беже у заветрину.

Како опстати уз живот на дугом штапу ако имате кратак фитиљ?

Предност монархије у односу на републику је у чињеници да у монархији дворска будала има само једно задужење.

До дна ћемо доспети тек пошто почистимо талог.

Суштинска разлика између коалиционе владе и друмских разбојника огледа се у редоследу потеза; друмски разбојници прво пљачкају, а онда деле плен. Коалициона влада најпре дели ресоре.

Треснули смо на земљу, али пропадање може бити и дубље!

Дефинитивно смо остварили комунистички идеал; радимо према могућностима, због помањкања посла и мање од тога, а добијамо према потребама. Поготову што смо потребе свели на ниво пећинског човека.

Свака власт тежи да омогући благостање становништву. Невоља је само кад успе да усрећи двадесетак фамилија!

Департизација и дератизација  два су различита појма, али остварују исти ефекат по друштво!

Нисмо уклонили нехигијенска насеља, али се зато квалитет живота осталих насеља убрзано приближава оном у нехигијенским!

Ни као циркус нисмо на висини. Превише је кловнова у друштву, а премало кротитеља дивљих звери!

Присталице власти истичу да управљачки слој представља слику и прилику друштва, док критичари власти потенцирају да нас воде идиоти. Истина је као и увек негде на средини!

Лако је бити Србин у Риму, Бечу, Берлину... Буди Србин у Србици, Загребу, Сарајеву, на Цетињу...

Наша гостољубивост иде тако далеко да нам и непријатељи признају да се код нас осећају као код куће!

Хомосексуалци у Србији су једина катеогорија људи који су поносни на свој положај!

И судњи час може бити спас. Од оваквог живота.

Знам шта би био спас, али не смем да предложим његову смену, да ми кичму не би сломили!

 

Уместо предговора

 

Чему књига сатире данас? И коме је она намењена? У друштву у коме је по статистичким показатељима двадесет посто становништва неписмено. Што би код нас значило да такви немају осам разреда основне школе. Многи немају нити један дан проведен у школским клупама. Заправо, то су људи који не могу са сигурношћу ни да се потпишу, да прочитају уговоре, да уплате разноразне дажбине без помоћи других, да попуне формуларе. Али, ту већ залазимо у домен функционално неписмених. Којих је свакако и више од оних из прве групе. Ови други се не сналазе у комуникацији с државним службама и органима,  не владају савременим технологијама, људи којима писменост не служи чак ни за читање новина и часописа. О читању књига не треба трошити речи узалуд.

Уосталом, по статистичким подацима (опет статистика) само четири процената средњошколаца чита књиге. Млади људи, који за неку годину треба да преузму најважније друштвене послове, не трaће време на литературу. Тек сваки двадесет пети будући професор, судија, лекар, инжењер, редитељ, службеник, новинар..., прочита  понешто ван оквира школске обавезне лектире. Дакле, за кога писати књиге, па још сатиричне? Сатиричари нигде нису омиљене личности.

Али, Србија није држава попут других. Ни на пољу сатире. Србија воли и поштује своје сатиричаре. Не све, наравно, већ оне изабране. Свака странка, свака владајућа гарнитура, сваки режим у Србији има своје омиљене сатиричаре. Неки су, додуше, омиљени у сваком режиму. Сатиричари за сва времена и за сваку употребу. Таквима су отворена сва врата. Уредници новина и издавачких кућа, посланици, чиновници у министарствима, има их на телевизији, радију, у безбројним комисијама, жиријима и слично. Парадокс је да су у Србији најпризнатији критичари друштва управо они који су најбоље прошли од тог истог друштва. Један генерал, који се гнушао да ратује, за шта се школовао, али се не гнуша државне пензије, станова и свих осталих привилегија. Вечити посланик и пређашњи заменик министра за културу, који је подржао ретроградни закон о информисању, жестоко критикује исто то друштво од кога живи. Један сатиричар је чак добио националну пензију. Ваљда стога што је немилосрдан према друштвеним аномалијама? Тако да је Србија збиља једина држава на свету која слави своје критичаре!

Не треба заборавити само чињеницу да ови и слични сатиричари никада нису напали свог вођу, (под тим се подразумева председник странке који је таквог створио) односно, такозване демократске снаге, проевропске, представнике Прве Србије и сличне небулозе. Аутор ове књижице управо те „снаге“ сматра творцима „Жуте демократије“ и према њима гаји посебну инспирацију. Не из неког личног анимозитета, већ стога што су му „жути“ уништили сваку наду, што су му срушили илузије, што су га понизили као Србина, као грађанина, што су му огадили данашњи тренутак. О прошлом режиму, који је изгледа неправедно означен као период најцрњег посртања Србије, аутор је забележио две сатиричне књиге. „Жути“ ће бити почашћени једном. Не стога што је мање материјала. Напротив. Разлог је у слабом желуцу писца. Смучило му се. Да ли ће бити сатиричних књига о будућим усрећитељима, неизвесно је. Аутор свакако не верује да ће недостајати материјал за нешто слично. Биће тога у изобиљу. Од ових сада, па и неких наредних, просто ништа више не очекује. Да поновимо; потрошене су све илузије.

И ево одговора на питање да ли треба писати књигу. Треба. Зато што је потребно забележити тај славни период „Жуте демократије“. Време све лечи. Све се полако заборави. Оно што није написано, као да се није ни догодило. Аутор је, додуше, највећи део материјала из књиге и објавио. У електронским часописима: „Жикишон“, „Максминус“, „Носорог“. У штампаним медијима врло мало. Не зна разлог, али слути да већина написаног није одговарала добро ухлебљеним уредницима. Људима који нису спремни да угрозе сопствени положај ради непотребне критике својих налогодаваца. Зато је потребно да остане неки траг. Попут штампаног издања. Да се зна ко је шта писао, мислио, говорио. Аутор је прилично конзервативан. Још увек даје предност штампаном у односу на електронски медиј. И ако ишта остане од овог народа и ове државе, после свих усрећитељских експеримената кроз векове, а који се, нажалост, настављају и данас, уз свесрдну и сваковрсну помоћ „међународног фактора“, можда ће неко и завирити између корица овог сочињенија. Мало ли је?

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 0


# Миодраг Тасић избори афоризми
@



 

[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима