Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Учитељ у пензији не одваја се од пера ни данас

rss

23.12.2020. Божа Марковић

Слободан Петровић - Брада загазио је у осму деценију пре пар година, али не предаје се ни данас. Потиче из знамените породице Петровић, из Сушице у Расинском округу. Његови су у турско време, због зулума турског бега Врензевића, како нам је Слободан испричао, побегли преко ноћи из Сушице, крај Великог Шиљеговца и дошли у Радевац. Ту су остали сада само гробови његових предака, на месном гробљу којих има много, док се његов отац доселио у Доњи Адровац, када је Слободан пошао у средњу школу.

Учитељ у пензији не одваја се од пера ни данас

Слободан Петровић је завршио Учитељску школу у Алексинцу и радо се сећа свих из његове генерације: генерала Небојше Павковића, Србе Ракића, шефа дописништва "Вечерњих новости" из Скопља, Коцић Слободана, Љубише Миладиновића и Маринковић Новице, из Житковца, Љубише Петровића, пореклом из Радевца, живи у Алексинцу, Богољуба Костића, некадашњег учитеља у Вакупа...

Наставио је школовање на ВПШ у Врању, смер ОТО сећајући се Станише Стошића, Чеде Марковића, Рутевчанке Гордане Грујић, Драгослава Беговића, Драгослава Ристића и многих других. Ту је завршио смер који му је омогућио да поред учитељског позива обавља и посао наставника а музичку културу и ОТО у вишим разредима, у Имљанима, и другим школама у околини, код Травника, где је радио у школи као учитељ. Пре одласка из Алексинца писао је за "Реч радника" Алексинац, а љубав према писању наставио је у БиХ, пишући за стручне листове: "Просветни преглед" Београд, "Просветни лист" Сарајево, али се и за "Глас" Бања Лука, "Вечерње новости" и "Илустровану политику" Београд.

Та његова љубав према писању траје и данас. Њега и даље држи та младалачка љубав ка писању, кока му помаже да одржава менталну кондицију, али и физичко здравље које му је доста нарушено. Писање му добро дође као одмор после обављања неких лакших пољопривредних послова, јер му је жао да му њиве које је наследио од  својих родитеља буду необрађене. Увек се трудио и налазио близу овог свог интересовања. Формирап је едицију "Завичајно гнездо". До сада је објавио три књиге из ове едиције: "Радевачка хроника", "Развој основних школа у Србији" и "Основна школа Радевац". Ових дана припрема за штампу своју четврту књигу: "Основне школе у Моравском срезу". На томе неће стати, јер је већ започео књигу о свом родослову, као и књигу о радевачкој цркви, а већ има припремљен рикопис књиге о територијалној организацији локалне управе овог краја, која ће ускоро бити спремна за штампу.

Овај пример је редак у новије време, јер је Слободан Петровић-Брада један од оних стваралаца који се и због позних година не одричу писања и не задовољавају се већ написаним и објављеним књигама. У сваком случају пример који је вредан пажње и узор млађим генерацијама. Живи и ствара у Доњем Адровцу, са женом Добринком, учитељицом у пензији. Волео би да његовим путем пође бар један од три унука. Прилика се указала Матији Петровићу, најстаријем унуку, који ускоро пуни 18 година, коме је деда Слободан поверио место техничког уредника најновије књиге, коју овом приликом најављујемо. Рецензент ове књиге је Драгиша Марковић, професор из Житковца.

Кад је реч о овом хроничару да кажемо да је он члан Удружења стваралаца у култури "Завичај" у Житковцу, које ускоро издаје зборник радова својих чланова, где је и Слободан Петровић застуљен једним од поглавља из своје најновије књиге.

Текст и фото: Божа Марковић

Коментара: 0


# Божа Марковић - Несврћанин Слободан Петровић Слободан Петровић Брада
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима