У вртићу расте напредак

Предшколско образовање има две функције: подстиче рани развој деце са добробитима које се преливају на целу нацију и омогућава родитељима да раде или наставе образовање док су деца збринута у вртићу. Користи од раног учења су многе: деца су успешнија у школи, што значи да неће одустајати од школовања и да ће се усавршавати, здравија су током целог живота зато што о њима од малена брину стручњаци, мање је вероватно да ће се упустити у криминална понашања, спремнија су за инклузију и оспособљена да граде друштво које је њих изградило.

Националним миленијумским развојним циљевима Србије планирано је да до ове године 70 одсто деце узраста од три до седам година буде обухваћено предшколским образовањем, са посебним нагласком на деци из маргинализованих група. Јула прошле године, према подацима истраживања Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, у Србији је само 50,2 посто деце узраста три до пет и по година обухваћено предшколским васпитањем и образовањем, а из друштвено осетљивих група их је знатно мање: 5,7 посто деце из неформалних ромских насеља, 9 посто деце из сиромашних породица, 27 посто деце из сеоских средина, док о деци са сметњама у развоју и инвалидитетом нема прецизних података. У земљама ЕУ 87 посто деце иде у вртиће.

Због успостављених закона и адекватних стратешких оквира о образовању, иностране институције које се баве унапређивањем образовања деце на глобалном нивоу, а међу њима је и УНИЦЕФ, препознале су да Србија има потенцијал и намеру да унапреди предшколско васпитање и образовање, па јој разним пројектима помажу у томе. Рецимо, великог успеха је имао ИМПРЕС, трогодишњи пројекат који је финансирала Европска унија, захваљујући којем је 1700 малишана из 15 недовољно развијених општина укључено у рано образовање, изграђено је седам монтажних вртића, установе су добиле 10 комби возила за превоз деце из удаљених места – што је све утицало на пораст обухвата деце у тим срединама.

Тренутно је у току друга фаза пројекта "Вртићи без граница" који је покренуо УНИЦЕФ са Министарством просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са Центром за интерактивну педагогију (ЦИП) и Институтом за педагогију и андрагогију, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ). "Као и у претходној, и у овој фази је укључено 10 општина. Изабране су сиромашне средине, често девастиране. Међутим, свака општина је заинтересована да побољша ситуацију у овој области и свака улаже, па и оне најсиромашније. Ми смо пријатно изненађени њиховим ангажовањем", каже Милена Михајловић, директорка ЦИП-а. "Својим ресурсима настоје да неки запуштени простор претворе у вртић и да тиме ублаже проблем капацитета, а нарочито да се просторно приближе деци која често живе у удаљеним селима. Помажу обуку запослених, прилагођавају програм потребама деце, раде са родитељима, на сваки начин настоје да што више деце из своје средине укључе у рано образовање. До сваког детета се може стићи. Предшколске установе укључене у пројекат су то схватиле."

Капацитети и цена су главни разлог недовољном обухвату деце, програми су тек иза њих, и родитељима најмање битни. "Основа програма по којој даље сваки вртић ради свој програм није деценијама мењана. Ми на терену видимо да нема повезаности између оног што желимо да постигнемо у предшколском и онога како се ради. На пример, желимо да дете прихвати друга. Шта васпитач ради да дође до тог циља, како процењује шта се и да ли се то дешава? Шта значи оцена васпитача ‘дивно су прихватили ромско дете’? Да ли се са тим дететом дружи цела група или двоје деце? Квалитет програма варира и зависи од појединца. У неком засеоку можете наћи фантастичну атмосферу, иновативне програме, а усред Београда – учмалост. Нема уједначености. Подсетићу да сва деца имају права на једнак квалитет."

Не треба заборавити, такође, и да су добри закони, које по оцени непристрасних иностраних институција Србија има, нада да ће једног дана у свим вртићима бити и добре праксе.

 
Како то раде у Алексинцу

Запослени у Предшколској установи "Лане" у Алексинцу старају се о 803 детета подељена у 52 групе. Тренутно, установа користи пет објеката у граду и 24 на селу. Број деце стасале за похађање припремног предшколског програма (ППП) се смањује, за разлику од броја деце обухваћене предшколским васпитањем и то захваљујући настојању "Ланета" да деци учини вртић доступним.

"Територија наше општине је велика, Алексинац има 72 насеља, па је немогуће у сваком отворити објекат", каже директорка ПУ "Лане" Виолета Поповић. Зато смо адаптирали просторе школа у насељима, месних заједница, бивших учитељских станова. Сами смо завршили све потребне радове, направили намештај, уредили ентеријер, справе у двориштима, па нисмо имали додатних трошкова. У многим срединама су нам свесрдно помагали и родитељи. С обзиром да је родитељима из удаљених села тешко да доводе децу у вртић, у великој мери смо успели да решимо и тај проблем. Пре три године комби који је поседовала установа почео је да превози децу из више села у један објекат. С обзиром да је овај начин превоза деце растерећивао родитеље обавезе да свакодневно одводе и доводе децу до забавишта и назад а неретко и да их чекају све време боравка, прошле године смо рационализацијом трошкова успели да купимо још једно комби возило па сад два комбија превозе децу из двадесетак села. Затим: како бисмо што боље искористили тај превоз и добијени простор, формирали смо две мешовите групе. Тиме смо повећали обухват млађе деце и омогућили им да одрастају у стимулативној средини и међу вршњацима."

Активности и планове "Ланета" подржава локална самоуправа, финансира реализацију предшколског васпитања и образовања у највећем делу, а реализацију посебних програма у потпуности. "Наша сарадња са грчким синдикатом АДЕДИ резултирала је њиховом донацијом захваљујући којој смо, уз помоћ локалне самоуправе, изградили објекат за смештај деце са три радне собе. Плус, тренутно је у току доградња централног објекта којом ћемо добити пет радних соба и луткарску радионицу. Овом доградњом ћемо, надам се, у потпуности решити смештај деце са листе чекања на којој је највише деце јасленог узраста", каже Виолета Поповић.

Ромска деца у "Ланету" углавном су заступљена у ППП и у краћим посебним програмима, наводи психолог ове установе Валентина Петровић. "Инклузија се спроводи нашим настојањем да програмима будемо што доступнији свој деци наше локалне заједнице. Уважавају се приоритети приликом уписа, али је акценат на диверсификацији програма, односно на стварању разноврсних програма како би се што више деце пронашло у њима." Вртић "Лане" је познат по програму "Играоница", који је развијен у пројекту "Вртићи без граница" и који је наставио да се примењује и након завршетка пројекта. Програм је намењен деци од три до пет и по година која нису похађала ниједан облик организованог предшколског васпитања и образовања, као и деци која припадају одређеним осетљивим друштвеним групама.

Изградњом нових објеката, отварањем група у сеоским подручјима, адаптацијом расположивих простора, проширењем делатности предшколске установе и на децу која нису обухваћена ниједним видом предшколског васпитања, ова установа је направила значајан корак ка остварењу стратегије развоја образовања у Србији.