Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Aлексинац од жупе ка САНУ

rss

27.01.2020. Текст и фото: Божа Марковић

Недавно потписани споразум Центра за културу и уметност у Алексинцу и Огранка САНУ у Нишу о сарадњи у области науке, као и „Протина беседа“ у овом Центру 22. јануара ове године отвара једно ново поглавље у приближавању науке средини каква је Општина Алексинац. Да, Алексинац то заслужује говоре бројни академици поникли у овој средини, рачунајући и мања места попут Житковца, а за двојицу браће Тихомира и Владимира Ђорђевића, везују се и имена места Катун, Лужане, Тешица..., док се за друга места: Јасење, Рутевац, Горњи Адровац, Kaменицу, Чукуревац, Горње Сухотно, Бобовиште, Моравац, Јаковље, Преконози и др. везује као са местима у којима су расли доктори наука и други научни радници, од којих неке млађе, можда, очекује звање академика.

Aлексинац од жупе ка САНУ

Но, вратимо се теми, која међу првима која се остварује на основу уговора са Огранком САНУ у Нишу и ЦКУ Алексинац. Тема се намеће сама по себи због значаја овог Алексинчанина који је у њему рођен пре 154 година, на овај дан. О њему је књигу написала Зорица Пелеш и после другог издања очекује се треће. Зорица Пелеш, биограф проте Стеве М. Димитријевића позната је алексиначкој јавности од промоције њене књиге 2002. године, када је њена књига објављена 2001. промовисана у граду на Моравици. Она је на књизи почела да ради 1999. године, и убрзо затим објављена је њена књига „Прота Стева Димитријевић - анђео божји за јужну Србију“. Промоцији је присуствовао тадашњи епископ нишки преосвећени Иринеј, професор Калезић са Богословског факултета у Београду, а у председништву је био и Драгиша Поповић - Боби Прековачки, песник, писац и секретар Општинске организације Црвеног крста Алексинац. Били су ту и представници Алексиначког намесништва, од којих помињемо Љубишу Недељковића, који је поред професора Миограга Спирић и Милана Ристића, свештеника, који су једини знали много више о проти Стеви него остали Алексинчани. То стање је до сада знатно побољшано захваљујући Зорици Пелеш, јер је она наставила свој рад до данас и даље истражује многе појединости о проти Стеви. Захваљујућу њој Техничка школа у Алексинцу је названа по проти Стевану М. Димитријевићу, јер је подигнута на плацу проте Стеве, јер је он као велики добротвор завештао воћњак ђацима, кога сада ученици користе за извођење практичне наставе, једна од главних улица у Алексинцу носи његово име, а Министарство културе Републике Србије уложило је средтсва за обнову цркве архистратега Михајла и Гаврила у којој је прота сахрањен на алексиначком старом гробљу, Батуровац, коју је он саградио својим средствима, а од ове године традиционално ће се на датуму његовог рођења организовати трибина о проти Стеви М. Димитирјевићу.

Надаље, Зорица Пелеш свој рад, поводом 150-те годишњице од рођења проте Стеве Димитиријевића је представила, Алексинцу и широј јавности, 2016. године у Зборнику радова са међународног научног скупа одржаног 3. септембра  у Алексинцу под називом "Алексинац и околина у прошлости- 500 година од првог писаног помена 1516-2016.", у издању Завичајног музеја Алексинац. У раду ове „протине ћерке“, која је тако названа због рада на његовој биографији, било је речи да је прота Стева био професор и један од ректора Богословске – учитељске школе у Призрену, оснивач и декан Православно - богословског факултета у Београду (1920), професор петорице српских патријараха: Варнаве, Гаврила, Германа, Павла и садашњег, Иринеја, коме је био председник испитне комисије на матури у Призренској богословији. Био је професор, такође, двојице светитеља: Николаја Велимировића и Јована Шангајског. Прота Стева М. Димитријевић познат је и по томе што је учествовао у писању устава Свете Горе, био је директор српске гимназије у Солуну и био референт манастира Хиландар од 1905-1911. У увек актуелним српско-руским односима прота Стева одиграо је значајну улогу, као делегат Црвеног крста Краљевине СХС, у време велике глади у бившем СССР-у скоро годину дана, од 1923. до 1924. године носио помоћ у храни, лековима, одећи и обући гладној православној руској браћи, па је зато у Одеси изједначаван са светитељем.

О свему томе надахнуто и веома илустративно до многих детаља и анегдота говорила је Зорица Пелеш, спајајући успешно део прошлости једног знаменитог Алексинчанина са многим садашњим темама, не изостављајући неке детаље о Првом српско-турском рату, као и Николају Николајевичу Рајевском јунаку из романа „Ана Карењина“ Лава Толстоја, који је најпревођеније дело после Библије. Утолико пре, што је прота Стева М. Димитртијевић био сведок догађаја о избеглиштву многих Руса после 1917. године и убиства породице последњег руског цара Николаја Другог Романова, за којим и данас жали просперитетна Руска Федерација, а са њом и Република Србија којој је царска Русија била савезник у том рату за ослобођење од турског ропства. Ово и због тога што су протину цркву на старом алексиначком гробљу осликали руски сликари - емигранти, попут цркве задужбине Карађорђевића на Опленцу, Белог двора и друге широм Србије.

Пошто нема више књига из првог и другог издања књиге о проти Стевану М. Димитиријевићу објављених 2001. и касније његов биограф Зорица Пелеш, која се због ове преданости и обелодањивања истине о њему сматра његовом „ћерком“, очекујемо да се ова књига ускоро појави као треће издање и буде доступна јавности.

Током вечери на рад проте Стеве М. Димитријевића осврнуо се и професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић, доскорашњи декан, са посебним освртом на протино истраживање о Светом Сави. У програму је учесвовао и Лазар Живковић, апсолвент Правног факултета из Ниша, победник у беседништву на свом факултету, пореклом из Камбелевца код Бабушнице, као и Мешовити хор „Певница“ под руководством проф. др Марине Гавриловић, са неколико нумера, углавном, духовне музике које одговарају овом догађају.

Програму су присутвовали професор доктор Горан Обрадовић, декан Правног факултета у Нишу, директор Гимназије „Стеван Сремац„ у Нишу, професор Јелена Мићовић, али и академик др Радмила Тонковић.  Прилика је, али за рад истинитости морамо да кажемо да је академик др Радмила Тонковић веома значајна гошћа на овом културно-научном догађају која је завршила студије на Универзитеу Ломоносов, јер је спремна да о питањима о којима је чула обавести руску научну и културну јавност, обавезала се да буде достојан промотер наше средине у Руској Федерацији и темама из текста. Осим тога академик др Радмила Тонковић је научник која је захваљујући свом послу написала књигу „Небеске хероине света“ која говори о женама пилотима света, од којих су најбројније Рускиње, којих има преко тристотина. Да би написала своју књигу обрадила је 2000 биографија жена пилота и користила 1700 раритетних фотографија. Њена књига објављена је на руском и до сада је 43 пута промовисана у свету. Академик др Радмила Тонковић је једина Српкиња носилац почасног пилотског „Знака цивилне авијације РФ“ и почасног „Златног летачког знака пилота ПВ и ПВО ВС“.

„Протина беседа“ организована је посредством ЦКУ Алексинац, а били су присутни директор Алексиначке гимназије, представници локалне самоуправе, алексиначко свештенство, професори и ученици Техничке школе „Прота Стева Димитријевић“ и Алексиначке гимназије, представници Црвеног крста Алексинац и Друштва српско-руског пријатељства „Пуковник Рајевски“ Житковац и многи грађани. Представници ОО Црвеног крста Алексинац уручили су након ове културне манифестације књигу о Црвеном крсту Алексинац академику др Радмили Тонковић, као специјалној гошћи Зорице Пелеш, пошто је прота Стева М. Димитријевић био активан у раду Црвеног крста у време свог рада у земљи и иностранству.

У закључку да кажемо да је Огранку САНУ у Нишу ово трећи уговор о научно-културној сарадњи и да су до сада закључени слични уговори са Народним позориштем Ниш и Културним центром Прокупље, као и да се тиме својим значајним активности поред значајног приближавања Огранку САНУ у Нишу, али и статусу града како је то приликом потписивања уговора о сарадњи истакао председник Огранка САНУ Ниш председник академик Нинослав Стојадиновић.

Све напред речено говори да Алексинац захваљујући многим својим великанима из прошлости, од којих су многи били академици, професори из разних области, генерали, научници, оснивачи многих државних институција, лекари разних специјалности, геолози, математичари, судије, инжењери, физичари, пољопривредни стручњаци,политичари, етнолози, историчари, лигвисти, писци, уметници, али и садашњим генерацијама значајних личности и стваралаца у разним областима и свему што се чини на унапређењу сарадње са Огранком САНУ у Нишу оправдано корача путем кога су утрли многи алексиначки академици и личности који се у оваквим приликама помињу.

Коментара: 0


# Божа Марковић - Несврћанин Центар за културу и уметност Зорица Пелеш САНУ
@cekulaleksinac @



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима