Стока још увек није одузета, а дуг ће бити плаћен

Наиме, како је "Блиц" већ писао, због тога што је, према одлуци Основног суда у Алексинцу, увредио комшију, Ранку Филиповићу (46) из села Лужане извршитељи су пописали све животиње јер није платио дуг. Да несрећа буде већа, животиње су данима гладовале, јер доскорашњи власник тврди да му је извршитељ забранио да им прилази.

- Ако нам узму животиње, у кући ће остати само опроштајно писмо. Цела породица ће да изврши самоубиство - рекао нам је у петак Ранко, и додао:

- За шта да живимо, за пет виљушки, пет тањира, четири столице и два поломљења кревета? Ми те животиње чувамо 20 година. Од њих живимо.

Међутим, судећи по његовој последњој изјави за "Блиц", агонија са извршитељима која траје пуних десет дана коначно могла би да добије епилог, са не тако бизарним последицама којим су Филиповићи претили ако остану без јединог породичног блага које имају - стоке.

"Бити или не бити" - дилема која је прошлог петка озбиљне проблеме задавала Ранку очекујући сваког тренутка да ће људи доћи и изместити животиње са његовог имања, како је и било најављено. Како сазнајемо из разговора с главним актером ове приче, нико се није појавио ни у петак, ни минулог викенда.

- Замислите, нико није дошао, стока је и даље код мене - радосно каже за "Блиц" Ранко, и додаје:

- Искрено да вам кажем у канцеларију извршитеља Миљана Трајковића не бих да уђем, не бих волео да се сретнем са њима. Мој комшија је јутрос звао Миљана да се договоримо шта може да смањи од дуга који имам, да се врати приколица која је одузета.

Како нам је рекао, известан договор је постигнут, а Ранку ће сестра помоћи да исплати новац.

- Како ствари стоје, постоји могућност да се проблем реши уколико платим 580.000 динара. Такав је договор. Ми тај новац немамо, не радимо нигде, од стоке смо живели, а сестра из иностранства ће ми помоћи да то исплатим - објашњава Ранко.

Он подсећа да је према пресуди суда, почетни износ који је требало да исплати био 350.000 динара, а онда су му пре десет дана извршитељи рекли да је тај цифра скочила на износ од 730.000.

На нашу констатацију да је извршитељ "поклекнуо" пред притиском јавности, те да сада жели да склопи договор са Филиповићем, Ранко каже:

- Дигла се велика прашина, нарочито што су ми забранили да храним стоку, многа удружења за заштиту животиња су се успротивила, тако да мислим да је због тога попустио.

Недавно је Ранко објавио на друштвеној мрежи Фејсбук фотографију мачке, уз опаску" у мом домаћинству остала је само једна животиња која није пописана."

- Мачка је успела да побегне. Чак се и она уплашила од буке и галаме која је била кад су упали маскирани извршитељи. Мачка обично седи у кући кад има некога, али тад је побегла. Ко зна, можда би и њу пописали да је била ту - пита се наш саговорник.

А онда се још једном присетио немиле вечери када су, како тврди, на његово имање "упали маскирани људи".

- Све су ми пописали, макар да су ми оставили једну кокошку. Ништа нису оставили. То је изгледало као иживљавање. Не могу да опишем како је то изгледало, Упад ноћу људи са капуљачом, не види им се лице. И не верујем да су то били сви извршитељи, можда само један од њих. Било како било, видећемо шта на крају бити - закључује Филиповић.

Подсећања ради, Ранко живи у селу Лужане у породичном дому са супругом и троје деце. Према његовим тврдњама, летос је донесена неправедна пресуда у корист комшије који га је тужио због повреде части, чиме је он био дужан да плати 350.000 динара.

Како то није урадио, извршитељи су пре око месец и по дана дошли и пописали његову имовину, а онда је 6. децембра настала права ујурдума упадом "маскираних људи" у његово двориште. Тада су запленили приколицу која иначе није у Филиповићевом власништву, а потом и сву стоку коју Ранко има, уз забрану прилиска истим.

Према речима Филиповића, "данима није могао да гледа гладне и изнемогле животиње, јер их породица већ 20 година чува и негује", те је, ипак, четвртог дана одлучио да прекрши правило и нахрани их.

- Три цела дана животиње су биле без воде и хране. Четвртог дана сам прекршио њихово правило, пришао сам стоци и постепено им дао воду и храну, нисам смео ођедном јер су дуго биле без ичега. Рекао сам им да нећу да правим проблем да пошаљу неког ко ће да храни животиње, али нико није дошао. Зато сам прекршио правило - искрено нам је рекао Филиповић.

Том приликом нагласио нам је како његова породица неће прихватити опцију да остану без животиња, те да не виде смисао живота уколико им узму оно што им најдрагоценије, запретивши самоубиством свих чланова.

- Нама ако узму животиње, у кући остаје само опроштајно писмо. Цела породица ће да изврши самоубиство. Ми од тих животиња живимо. Нема потребе да живимо, шта ћемо, кад нам све узму. За шта да живимо, за пет виљушки, пет тањира, четири столице и два поломљења кревета - обесхрабрено је навео Филиповић и закључио:

- Да је правде, да сам стварно скривио то зашто сам осуђен не бих се бунио, рекао бих нека узму. Срчани сам болесник, дијабетичар, немам снаге више да се борим. Ми смо одбегли са Косова 2003. године и како поново да почињемо од нуле.