Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Обележене годишњице великих битака у алексиначком крају

rss

04.09.2013. извор: општина, Радио Алексинац, агенције

У организацији Скупштине општине Алексинац и других организација ових дана су обележене годишњице великих битака против Турака, које су значајне не само за овај регион већ и за целокупну српску историју.

Обележене годишњице великих битака у алексиначком крају

Најпре је обележена 137. годишњица Шуматовачке битке

Помен изгинулим војницима на Шуматовцу одржало је свештенство црквеног храма Свети Никола. Венце на спомен обележје положиле су делегације Општине Алексинац, Војске Србије, Уније бораца ослободилачких ратова, Удружења добровољних давалаца крви, Општинске организације резервних војних старешина, Општинског одбора Покрета ветерана, Општинског одбора Демократске странке Србије као и остала удружења грађана.

У уметничком делу програма наступили су виолиниста Стефан Ракић и чланови Алексиначког аматерског позоришта Даница Алексић и Миша Поповић.

За све присутне ловачко друштво „Доктор Буцек“ организовало је и ове године ручак – ловачки пасуљ.

 

Потом је, под великим интересовањем јавности обележена 137. годишњица борбе код Горњег Адровца - у Српско-турском рату 1876. године.

Обележавању овог изузетно важног историјског догађаја за српску историју присуствовали су: руководство општине, амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Васиљевич Чепурин, Изасланик за одбрану при амбасади Руске Федерације Валериј Волков, као и велики број удружења и грађана.

Литургију и помен пуковнику Рајевском и палим борцима држао је епископ нишки, господин др Јован са свештенством храма Свети Никола.

Председник општине Алексинац Ненад Станковић је у поздравном говору истакао значај обележавања оваквих јубилеја и очувања вишевековних веза Алексинца и Русије. Иако сличних кулура и традиција, трагична и у исто време храбра и несебична смрт пуковника Рајевског још више је зближила један мали град на Балкану и велику руску држву, додао је Станковић.

О везама између руског народа и Срба који живе на овим трусним балканским просторима не треба много причати. Заједничко порекло, некада један језик, данас два слична језика, слична словенска култура, савезништво током много столећа бурне историје у Европи, а ипак, као последица погибије пуковника Николаја Рајевског на овом месту 1876. године, дошло је до једне специјалне везе између једне мале општине у Србији и велике руске државе. Ми се сваке године окупљамо овде да бисмо се подсетили тих веза.

Трагична смрт која је зближила мали град на Балкану и велику руску државу

Уз напомену да је спомен обележје у Горњем Адровцу јединствено по томе што је саграђено у част једног пуковника, али и подсећајући на својеврсну симболику коју носи и само име Рајевског, присутнима се обратио и специјални гост, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Чепурин.

- У Русији још од доба Андреја Рубљова, аутора познате иконе Свете Тројице, и у земљи и у иностранству Руска православна црква обично гради цркве које се зову или Александар Невски или Света Тројица. Ја мсилим да ова црква јесте рефлексија те чињенице и да се на оном свету пуковник Рајевски осећа комотно гледајући на ово. И презиме самог пуковника и на руском и на српском потиче од речи рај. То је стварно један од елемената дуге историје наших односа, односа наших народа, руског и српског. Али ја мислим да је то јако симболичан и важан тренутак, јер ми сви заједно морамо покушати да радимо овако да бисмо могли обележавати овај тренутак и двеста, и триста и петсто година заједно.

Обрележавање овог изузетно важаног историјског догађаја за српску историју завршено је уметничким програмом „Да се никад не заборави“ у извођењу ђака Алексиначке гимназије, предвођени својом професорком руског језика Оливером Војиновић.

 

На крају, и она најстарија у програму обележавања, 207. годишњица Битке на Делиграду, у порти цркве Светих архангела Михајла и Гаврила.

Обраћајући се присутнима, председник општине Алексинац Ненад Станковић истакао је значај Делиграда за српску историју и српско друштво, али је напоменуо да је дошло време да се за интересе Србије боримо другачијим савременим средствима.

- Можемо у борби за Србију да употребом неких других средстава, добром политиком, успешном дипломатијом, ефикасном привредом, бољом пољопривредом, добрим образовањем и многим другим стварима одговоримо изазовима времена у коме живимо.

Државни секретар Министарства рада, запошљаделиград2.јпгвања и социјалне политике Негован Станковић , који је присуствовао данашњој свечаности, у свом поздравном говору је навео је да је Влада Републике Србије максимално посвећена достојанственом сећању на све учеснике и догађаје из наше историје, а посебно из периода Првог и Другог српског устанка.

- Влада Републике Србије преко свог ресорног Министарства рада, запошљавања и социјалне политике на годишњем нивоу издваја око 15,5 милијарди динара за остваривање права ратних инвалида, породица погинулих и цивилних инвалида рата. Такође, на годишњем нивоу издваја се и око 60 милиона динара за обележавање значајних датума и догађаја, као и за одржавање војних меморијала, споменика и војних гробаља у земљи и иностранству. У Србији постоји око 5500 споменика, а у 34 земље света обележена су још 504 места на којима су наши преци сахрањени.

Битка код Делиграда је упамћена као пример тактички успешно вођене борбе српске војске против бројчано надмоћнијег непријатеља.

Бој за Делиград почео је 3. септембра 1806. године у зору јаким фронталним нападом Турака, да би , у жестоким борбама, које су трајале цео дан, Турци само успели да се приближе утврђењима.

Истог дана пред ноћ, Станоје Главаш са одредом од 2.500 пушака и 500 коњаника, успео је да преко Крушевца и Јастрепца заузме Прокупље и тиме угрози Ниш.

Када је у току борби Ибрахим-паша за то сазнао, прекинуо је даље нападе на Делиград и повукао се преко Алексинца ка Нишу.

Тако су Срби, иако бројно много слабији, одбранили Делиград. После овог неуспеха, на захтев Турака потписано је, 14. септембра у Лому, шестонедељно примирје.

На месту где се налазио главни шанац српских снага подигнут је Спомен-храм Светог арханђела Михаила и Гаврила у спомен ратницима палим у свим ослободилачким ратовима Србије до 1918.

Свечаност на Делиграду завршена је културно-уметничким програмом у извођењу глумаца Алексиначког аматерског позоришта, као и градског хора „Шуматовац“.

Коментара: 0


# Горњи Адровац Шуматовац Делиград
@



 

[ Додај коментар ]