ИТ подршка из села Врмџа

Након скоро 20 година рада у ИТ сектору, на одржавању веб сајтова за једну компанију, за шта је потребан само лаптоп и интернет, Данијела Павловић Мутић одлучила је да заједно са супругом и ћерком живот на београдској Звездари мења за живот у маленом селу удаљеном одатле три и по сата. Овим је каже Данијела, испуњена дугогодишња жеља.

„Породично, већ се неких 7- 8 година размишљамо о томе да одемо из Београда, чак смо и узели неко имање у околини, међутим, мој муж Саша је увек говорио „јел се сећаш ти оне Врмџе? ’Ајмо ми да одемо тамо“. Ми дођемо, свиди нам се овде, и онда смо питали има ли овде неко имање, кажу има. Свиди нам се једно и одлучимо да то купимо и ето нас овде“, за ВДР прича Данијела која је управо завршила своју осмочасовну смену за рачунаром који се налази на тераси. За то време њена ћерка се игра са другарицом у великом дворишту.

За ово село у близини Сокобање и Алексинца чули су, кажу, у медијима. А како изгледа живот у селу у односу на велика београдска насеља, Данијела кроз смех каже:

„Па потпуно другачије. Све има своје мане и своје предности. Мислим да је наша највећа предност то што живимо у неком складу са природом. Направили смо своју прву башту, иако никад у животу нисмо то имали, тако да нам је то потпуно неко ново искуство“, објашњава она и додаје да ипак највећа предност то што њена ћерка има другачије детињство.

„Мислим да је за дете ово одлично, јер у Београду живиш у стану, и мораш дете да изводиш сваки дан по два три пута дневно ако дете не иде у вртић. А овде, има своје кућне љубимце, деца се лепо играју, није важно да ли имају 4 или 10 година“, каже она.

Све то Данијела и њен супруг Саша који је музички продуцент не би могли да изведу да село Врмџа, осим прекрасне природе не нуди и добре услове за живот и рад. Добар интернет је прва ствар која је привукла ову и многе друге породице, на шта је председник Месне заједнице Врмџа Славиша Крстић најпоноснији. Како каже, већ годинама се бори да село има услове из 21. века и нетакнуту природу.

„Инфраструктура за бежични интернет, онда вода за пиће са извора, имамо три водовода у селу, добру путну мрежу, асфалтне путеве, релативно добре сеоске улице, скоро смо радили реконструкцију уличне расвете, сад нам је свуда у селу ЛЕД расвета, урадили смо и декоративну расвету карактеристичних објеката као што је „Латин град“, доступност сигнала за мобилну телефонију и то су све неки услови који се траже у ово данашње време“, појашњава председник месне заједнице Врмџа.

Он каже да је то допринело да у Врмџи буде продато 40 кућа и имања у последњих неколико година. Сви који су се преселили у ово сеоце испод Ртња баве се пословима за које је управо неопходан интернет. Имају продавнице, пошту, четворогодишњу школу, а за старије ђаке организован је превоз до суседног села.

Како Врмџа упоредо ради и на културној промоцији, у овом селу се традиционално одржава неколико манифестација, међу којима су планинарски поход на Ртањ, филмски фестивал еколошког документарног филма и пењачки фестивал. За мештане су ове манифестације прави празник, а у међувремену, каже Данијела живот је крајње опуштен. Управо је то разлог што се није покајала када је градски асфалт заменила уским сеоским улицама.

"Колико год да људи тешко раде, некако је то све успорено. Нема никакве фрке, увек може да се нађе време да се попије кафа са неким. Једино видиш фрку кад видиш да ће облаци, да не падне киша на детелину или шта већ, али нема тог стреса који ти имаш у граду“, завршава Данијела Павловић Мутић, нова мештанка Врмџе.

Извор