Драга донела огромну радост

За то су се побринула анонимна браћа из Торонта, родом из Мостара, која су обезбедила 1.450 долара за куповину пете краве и анонимни донатор из Бад Хомбурга, даром од још 200 евра, а репортери "Вести" били су на лицу места да забележе радост укућана.

У њиховој оронулој кућици, на улазу у село, репортере "Вести" дочекали су Милошевићи пресрећни што Драга стиже у њихово домаћинство. Брачни пар Љубомир и Данијела имају осморо деце, и упркос разним потешкоћама са којима се боре, њихов дом одише љубављу и слогом. Кажу да успевају да прегурају дан за даном само захваљујући томе.

- Имамо четири ћерке и четири сина. Никола има 23 године, Ненад 20, Алекса 17, а Александар 16. Међу девојчицама најстарија је Јасмина (19), а за њом су Тамара (11), Александра (10) и Анастасија (9). Њих седморо се и даље школује, а најстарији син је отишао у Словачку да покуша да заради неки динар. Живимо од социјалне помоћи која износи 125 евра. Супруг ради приватно кад посла има, па некад буде пара за основне потребе, некада и не буде. Ова крава ће нам много помоћи - почиње своју причу видно узбуђена Данијела, која је након тешке операције кичме 1990. проглашена неспособном за рад.

Мада, како каже, посао око осморо деце и домаћинства је посао који има радно време 24 сата дневно, 7 дана у недељи. Крава Драга, олакшаће тешку свакодневицу ове многобројне породице. Сено и место у штали, стајало је припремљено за ову племениту животињу, која ће хранити читаву породицу.

- Садимо кромпир, паприку, пасуљ, пшеницу, кукуруз, све што нам је потребно. Имамо прасиће и пилиће. На тај начин много уштедимо на храни, јер купујемо само оно што сами не можемо да произведемо. Са овом кравом добијаћемо много млека које ћемо моћи да продајемо млекарама, што може да донесе једну плату у кућу. Много смо захвални људима који су нам то омогућили, нека им драги Бог стоструко врати - поручује Данијела.

Кућа болна рана

Причају какве су их невоље снашле, јер тешка финансијска ситуација не дозвољава им да реновирају кућу која је у јако лошем стању. Влага избија на свим зидовима, фасаде нема, а пукотине су све веће из дана у дан.

- Тешко је живети у оваквој кући, али шта ћемо, боље немамо. И ову кућу смо добили од једне невладине организације. Влага нам највише смета. Стално се дешава да отпадају делови зида, плафона. Зидови су пуни воде, тешко се дише. Подрум нам је неколико пута поплавио због великих киша, и никако не можемо да решимо проблем. Други проблем је и то што се испод куће налазе подземне воде. Јасмина је асматичар и много времена је провела у болницама, па је оваква кућа за њу још гора - са сузама у очима испричала нам је Данијела.

Јасмину је само дан након наше посете Доњем Адровцу чекала велика матура у Алексинцу. Хаљину је позајмила од другарице, али страхује каква је будућност чека сада након што је школа готова.

- Најбитније је да има здравља, а све остало ће се некако решити - каже скромна Јасмина.

Истиче да би волела да се бави маникиром и педикиром, од чега би могла да допринесе својој породици. О даљем школовању за васпитачицу, о чему је маштала, не може ни да размишља, као ни њен брат Ненад који би желео да настави школовање у вишој школи за полицајца. Свесни да новца нема, траже посао како би могли да помогну родитељима. Алекса ће за коју годину постати пекар, а Александар месар. Најмлађе девојчице Тамара, Александра и Анастасија још увек иду у основну школу. Немају жеља и прохтева, јер су навикнуте да новца за луксуз нема.

Биће млека, сира и кајмака

Према жељи донатора, крави је наденуто име Драга, исто тако купљене су и чоколаде и још неке сласне ђаконије за све укућане, да се почасте. Оно што је додатно увеличало радост због њеног доласка је то што ће Драга за месец дана на свет донети теле, које може донети нове приходе у кућу Милошевића.

- Ми не патимо за скупом одећом, телефонима и сличним стварима. Нама је ова крава луксуз, а теле је додатна срећа. Сада ћу моћи да правим и сир, кајмак, деца ће имати домаћег млека. Сви смо били ван себе од среће када сте нам јавили да ће нам ваши дивни читаоци обезбедити краву. Још једном им се захваљујем до неба - рекла је Данијела.

Деца једино богатство

- Деца су стварно добра. Добри су ђаци. Душа ме боли што не могу да им приуштим да наставе школовање и упишу неке факултете. Врло је тешко имати толико ђака у кући. У нашем селу нема ни основне школе, па пешке иду у школу до града, јер новца за месечну карту нема. Александар некад ролерима иде у школу, два пута је тако сломио руку - испричала је Данијела.

Супруг Љубомир, често је одсутан, јер ради свуда по Србији где има посла.

- Идем где год ме зову. Сваки динар значи када је кућа овако пуна. Договор, разумевање и слога су рецепт како Данијела и ја успевамо. Сналазимо се, а деца су врло скромна - каже Љубомир.

Ову породицу не напушта ведар дух. Милошевиће смо оставили у еуфорији због Јасминине матуре, препуних наде да их чека лепша и светлија будућност.

А. Вучићевић, Фото: В. Секулић, Вести онлајн