​​Четири највећа фестивала Србији доносе 11,1 милијарду динара годишње!

На седници Групације организатора манифестација при Привредној комори Србије, која је одржана у петак 30.јуна у Сали регионалне Привредне коморе у Нишу, договорено је да се наставе преговори са Владом Србије око оснивања Фестивалског центра који би убудуће финансираовећину мајзначајнијих фестивала у Србији – а у циљу повећања прихода буџета Србије, јер, како је, презентовано из студије коју је урадила конуслтантска кућа „Glenfield” – четири највећа летња фестивала (Exit, Guča, Beerfest5 i Nišville) генеришу 11.1 милијарди динара - од чега се у буџет Републике Србије директно прилива чак око 1, 8 милијарди динара.

EXIT Festival из Новог Сада, Nišville International Jazz Festival из Ниша, Гуча Фестивал  – Драгачевски Сабор Трубача из Гуче и Beer Fest  из Београда фестивали су који се у континуитету у Србији одржавају преко 20 година. Четири највећа фестивала на годишњем нивоу генеришу 11, 1 милијарду динара промета, од чега се у буџет Републике Србије директно прилива чак око 1, 8 милијарди динара, показало је истраживање консултантске куће Glenfield траининг анд цонсултинг, која је после састанка презентована и новинарима 

Значај фестивала осим доприноса буџету огледа се и у директној промоцији Србије, чија је процењена вредност око 1, 32 милијарде динара. Управо је промотивна вредност фестивала део веома важног концепта промоције културног идентитета и имиџа дестинације који се остварује на врло директан и непосредан, а веома позитиван начин.

 
Када је реч о кључним економским ефектима, осим прихода генерисаних од стране посетилаца, показало се да је веома значајна и димензија ангажовања подизвођача и запошљавања, како трајног у оквиру привредних субјеката који реализују фестивале, тако и повременог, током трајања фестивала.
 
Идентифковани и процењени трошкови фестивала на ангажовању подизвођача, што са друге стране чини приход привредних субјеката ангажованих као подршка, у различитим категоријама укупно износе преко 620 милиона динара. То је директан утицај фестивала на привредну активност повезану са организацијом догађаја. Укупан број подизвођача, у свим категоријама подршке, за све фестивале износи преко 900 правних лица и предузетника. Истовремено, током одржавања фестивали заједно трајно и привремено запошљавају око 3.300 људи. Укупна сума зарада трајно запослених је у нивоу 135 милиона динара годишње, док се за запослене током трајања фестивала издваја 74,4 милиона динара.
 
Организација музичких фестивала вишеструко је корисна када су у питању бенефити од уложених буџетских средства у фестивале. Са једне стране, допринос се огледа у великом броју ангажованих сарадника и подизвођача за фестивале јер се њихови порези и доприноси враћају као прилив у буџет, док се са друге стране генерише се огромна туристичка, угоститељска, трговинска, саобраћајна и друга потрошња у дестинацији у којој се фестивал одржава.
 
Важно је напоменути да је по подацима UNWTO – Светске туристичке организације УН, улагање у фестивалски и омладински туризам најисплативија инвестиција, зато што се млади туристи након посете фестивалима још неколико пута у току живота касније враћају на дестинацију са породицом, послом или неком другом приликом. Зато све озбиљне туристичке земље улажу велика средства да привуку младе туристе на време јер се та инвестиција дугорочно гледајући веома исплати. Такође музички фестивали су постали један од кључних брендова Србије по којима је Србија препозната широм света.

Учесници састанка у Регионалној привредној комори у Нишу су одлучили да се изађе са предлогом да ова Студија уђе Стратегију развоја туризма Србије у периоду од 2025. до 2030. године.