Братиславу се људи обраћају када имају проблем са змијама, и када их боли зуб

Велков каже да је прво искуство са овим животињама имао пре петнаестак година док се одмарао на мору, где је сусрео људе који су забављали туристе питонима.

- С обзиром на то да већина људи зазире од ових гмизаваца, желео сам да моју децу ослободим тог исконског страха. Почео сам да кући доносим змије, неке на кратко, неке на дуже јер су почеле да нам се допадају. Међутим, чување змија је веома захтевно, јесте да се хране једном месечно, али захтевају специфичне услове неговања - објашњава Велков.

Признаје, да иако су га ове животиње освојиле, није се одважио да се позабави отровницама.

- Скупљам смукове, белоушке... уопште неотровне змије. Не бих се одважио да имам посла са отровницама, јер то је ипак велики ризик. На подручју Крајковачког, Облачинског и Бованског језера, где највише боравим, углавном се могу и срести само неотровнице. Међутим, људи се и њих плаше јер их не познају, па их често замене са отровницама иако се ради о обичним смуковима. Од змија се не треба плашити, јер се оне више плаше нас и увек ће настојати да побегну док не буду принуђене да нападну - казује Велков.

Каже да је по љубави према животињама које су реткима омиљене, познат у Алексинцу па га мештани позивају кад незваног госта пронађу где му место није.

- Змију не треба дирати, она по правилу сама оде... Кућа јој није природно станиште, врло је тешко чувати их јер ако им не обезбедите адекватне услове, лако ће угинути. Имао сам вољу да их чувам, набавио сам и тераријум али сам одустао када сам схватио да пријатељи због њих избегавају да ми долазе у кућу. Међутим, и даље не пропуштам прилику да се поиграм са њима кад год их сретнем, јер за мене змије имају својеврсну драж - закључује Велков.

Извор