Алексинчанка наставља живот после трансплантације

Снежана је на листи за трансплантацију била од децембра 2017. године, али је аутоимуна болест одавно почела да уништава њен организам. Знала је да једино уколико добије нову јетру може да живи.

Зато, неколико дана после трансплантације, не скида осмех са лица. Почела је да устаје, шета, опоравља се, и већ почетком недеље могла би и кући.

"Имам поруку људима да дају то парченце себе, да донирају орган, јер мени је неко дао орган на рођендан да наставим свој живот. Ја се у име свих људи трансплантираних захваљујем до неба", каже Стојановићева.

Недалеко од Снежанине собе, на Одељењу за трансплантацију бубрега, и 33-годишњи Срећко. Он је нажалост и слеп. Седам година је ишао на дијализу, три пута су га позивали у нади да ће бубрег донора бити одговарајући за њега, али, за Срећка је четврти позив био онај спасоносни.

"Највећа је порука да се људи боре и да буду храбри, и све то дође на своје место и да истрају до краја, а планови су отом-потом, прво да све ово буде како треба", каже Срећко Трнанић из Крњева.

Од почетка године сагланост за даривање органа, у најтежем тренутку, када су се животи њихових најмилијих гасили‚ дало је седам породица. Њима велико хвала. Ипак, у Србији и даље недовољно трансплантација.

"Мислим ипак да смо у једном помаку. Ја сам од почетка у тиму, била је друга прича у народу,  било је љутње. Ова последња трансплантација, породица је била спремна и када су сазнали да нема помоћи, сами су понудили без да су били питани", истиче Јелена Вучинић Козић из Ургентног центра КЦС-а.

У Србији у овом тренутку на трансплантацију бубрега, јетре, срца, плућа, рожњача, чека близу 2.000 људи.

На трансплантацију органа чекају и деца. У сваком тренутку у Дечјој клиници у Тиршовој на дијализу долази најмање десеторо пацијената. Двоје ће од сутра отпочети нови живот.

Стигли су у Србију сручњаци из Енглеске и заједно са нашим лекарима урадиће живе трансплантације бубрега. Даваоци ће бити родитељи.

Извор: Радио телевизија Србије