Копаоник бизнис форум између предизборне кампање и рата у Украјини

Од уторка, 15. марта, возови у Србији ће се, бар новом пругом од Београда до Новог Сада, кретати брзином 200 километара на сат, а до краја мандата следеће владе просечна плата ће догурати до 1.000 евра, а пензија до 500 евра. То је учесницима 29. Копаоник бизнис форума обећао министар финансија Синиша Мали. Остаје, међутим, да се види којом ће се брзином и у ком смеру у наредном периоду кретати цене, курс динара и јавни дуг, с обзиром на то да је рат у Украјини већ направио дармар на светским робним и финансијским тржиштима, а ти шокови ће се, пре или касније, пренети и на Србију.

Нема дилеме да би више од 800 учесника „српског Давоса“ волело да се обистини све што су им 7. марта обећали министар Мали и гувернер НБС Јоргованка Табаковић - да ће, упркос свему, Влада и НБС одржати фискалну и монетарну стабилност, да ће курс остати стабилан, да ће јавни дуг остати под контролом, да ће инфлација већ после другог тромесечја почети да губи дах…

Утисак је, међутим, да не деле баш сви оптимизам министра финансија и гувернера НБС, јер у овој једначини има много непознатих, а од тих варијабли зависи и коначни резултат. Уосталом, како је нагласио и Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, због геополитичке кризе, изазване сукобима у Украјини, многи светски економисти процењују да је извесна и нова економска криза, попут оне из 2008. Други проблем је што је време јефтиног новца дефинитивно прошло и врло је неизвесно под којим условима ће се државе, компаније и грађани убудуће задуживати. Влаховић је нагласио да би чак и у нормалним околностима номинални раст плата требало да буде спорији од номиналног раста бруто домаћег производа Србије.

Јасно је, међутим, да од тога неће бити ништа.

Уосталом, министар Мали је само пола сата касније навео да је просечна плата у децембру 2021. износила 635 евра, а да ће до краја мандата следеће владе бити 1.000 евра. За четири године, дакле, планира се раст зарада од око 57 одсто, док ће истовремено, према најновијим пројекцијама ММФ-а, БДП Србије за пет година да се повећа укупно за мање од 23 одсто, и то под условом да ове и следеће године порасте за по 4,5 одсто, а од 2024. до 2026. за по четири одсто. А да би се испунило друго обећање министра Малог, пензије ће морати да расту четири пута брже од БДП-а, или за 90 одсто, јер је просек сада 263 евра (30.978 динара). Већини је јасно да се ова рачуница никако не уклапа у „швајцарску формулу“, која подразумева повећање пензија за половину раста плата и половину раста цена.

Чак и под условом да је у наредне четири године реално могуће укупно повећање плата за 57 одсто, по том основу би пензије могле да порасту за 28,5 одсто. Уз то, чак и ако би у наредном периоду инфлација остала на садашњем нивоу (а НБС тврди да ће је значајно оборити) од око осам одсто, по том основу би пензије за четири године могле да порасту за највише 17 процената. По „швајцарској формули“, дакле, уз раст плата од 57 одсто, годишњу инфлацију од осам одсто и исти курс динара као данас, просечна пензија на крају четворогодишњег мандата следеће владе не би могла бити већа од 395 евра.

Опширније у штампаном издању НИН-а