За излетнике и риболовце

Водену оазу између Алексинца и Сокобање највише посећују излетници, кампери, бајкери и риболовци који уживају у тишини и прелепим крајолицима

У централном делу источне Србије, при крају Сокобањске котлине, давно је изграђена вештачка акумулација у систему регулације слива реке Мораве и тако је постало Бованско језеро. Водена оаза, између питомих падина Озрена, Девице, Ртња и Буковика, и у овим јесењим данима привлачи љубитеље природе, излетнике, кампере и риболовце, па и госте оближњих бања. Мало ко од њих поверује да је језеро дело људских руку. Смештено је између Алексинца и Сокобање, 15 километара од аутопута Е-75, док је од Београда удаљено 240 километара. Од Сокобање Бованско језеро је удаљено 12, а од бање Јошанице 20 километара, тако да је практично омеђано и познатим климатским одмаралиштима.

Језеро је дугачко осам километара, широко је 900 метара и покрива скоро 500 хектара, а дубина варира од два до 50 метара. Горњи део је плићи и ту је мресна зона за већи број рибљих врста, док низводно улази у теснац и дубина је знатно већа, нарочито код бране. Доњи део језера, после теснаца, нагло се шири и прави неколико великих и дубоких залива, одакле вода отиче као Моравица још 12 километара до ушћа у Јужну Мораву. У језеру се лови сом, смуђ, шаран, амур, толстобик, клен, гргеч, лињак, сребрни караш, деверика, жутоока бодорка, манић и беовица, а о пецарошком умећу и срећи колају разне приче, нарочито на популарним местима, као што су Мрестилиште и Ливаде, или код такозваног Клизишта.

Само језеро и зеленило у околини су прави празник за очи, а чиста вода и недирнута природа су мелем за уморно тело и душу, поготово у ово јесење време када се природа облачи у златножуту боју. Обала је приступачна и погодна за шетњу, али, нажалост, нема много садржаја за дужи боравак. На делу језера надомак села Бован постоји пољски тоалет, телефонска говорница и осредње снабдевена продавница, а код такозване Велике плаже су два драгстора и кафаница, као и цистерна са водом за пиће. Квалитетан смештај се може да нађе у Сокобањи или Јошаничкој бањи, а гости који ту одседну обавезно обиђу и остатке тврђаве Сокоград, или скокну до болнице „Озрен“, јер је околина претворена у право излетиште, са спортским игралиштима, великим базеном и уређеним местима за роштиљање. Није далеко ни до водопада Рипаљке, једног од већих и најлепших у Србији, па ни до познате Озренска пећина, дуге 580 метара. Млађи посетиоци оду и до извора Моравице, без обзира на то што је од језера удаљен 14 километара, јер, како кажу, то је непоновљив доживљај. За време предаха, обавезна је прича о раковима из ове реке који су некада завршавали на трпезама Париза, Лондона, Монте Карла и других светских метропола. Укусни љускари су ишчезли, али се сада поново појављују у стеновитом кориту, па ће се можда, опет, преносити глас о овом предивном крају.

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-10-2007/za-izletnike-i-ribolovce