Мерења правца и брзине ветрова за „Ветропарк“ код Алексинца није ни било
На површини од 2.467 хектара, која обухвата парцеле у алексиначким селима Ћићина, Бобовиште, Рутевац, Брадарац, Суботинац, Мозгово, Бован и Вукашиновац, планирана је изградња ветропарка са 40 ветротурбина. Јавни увид у План детаљне регулације за изградњу ветропарка „Брадарац” је у току и трајаће до 20. априла.
У Плану детаљне регулације, инвеститор и наручилац плана компанија "WPP GREENWATT DOO", која је регистрована у Београду и део је пољске фирме "Greenvolt Power", наводи следеће:
"Након вишегодишњег осматрања ширег подручја које је Наручилац овог Плана препознао као перспективно подручје за искоришћавање енергије ветра, прикупљени су подаци који су потврдили повољне правце, брзину, фреквентност и константност дувања ветра…"
Одмах се поставља питање - каквог осматрања ширег подручја? Наиме, да би се проценила исплативост коришћења ветра за производњу електричне енергије на некој локацији НЕОПХОДНО је (наглашавам реч НЕОПХОДНО) на тој локацији извршити МЕРЕЊА правца и брзине ветра на одређеном опсегу висина изнад терена. Ради се о опсегу од 10 метара па све до висине од отприлике 200 до 300 метара изнад терена, што зависи од висине до које допиру врхови елиса ветрогенератора који треба да буду коришћени. Затим, минимални период МЕРЕЊА правца и брзине ветра по разним висинама на датој локацији треба да буде период од бар једне године дана и то непрекидних мерења јер се карактеристике ветра мењају и у току године (по месецима, односно годишњим добима). Оптимални период мерења за стицање поузданог закључка би заправо био од три до пет година непрекидно јер се карактеристике баричких система који доминантно и изазивају хоризонтално кретање ваздуха (односно ветар) могу разликовати од године до године.
А напред наведених МЕРЕЊА на предметној локацији једноставно није било.
Како као метеоролог са вишегодишњим радним искуством, између осталог и у области климатологије (а карактеристике ветра подручја Србије у то такође потпадају), знам да је једино подручје у Србији где је коришћење ветра економски исплативо заправо подручје Јужног Баната.
Убеђен сам да у целини предметни пројекат неће бити економски исплатив, али губитке неће сносити инвеститор јер ће му држава Србија вишеструко надокнадити сву потенцијалну неисплативост кроз цену откупљене "зелене енергије" и он ће на крају и поприлично зарадити. На губитку ће бити држава Србија и народ. Док ће неко масно зарадити.
Овде се ради о још једној пљачки државе од стране власти или особа блиских власти и од стране иностраног инвеститора. Ако је уопште тај инвеститор страни или је само маска за неког нашег тајкуна. А да не помињем да је планирана површина ветропарка скоро 25 квадратних километара и да ће та површина бити еколошки врло угрожена, што је посебна тема.
Зоран Васиљевић, дипл. метеоролог „Нишлије да се питају“
