- Алексинац
- Новости
- Друштво
- Економија
- Наука и техника
- Здравље
- Култура
- Забава
- Спорт
- Колумне
- Најаве и обавештења
- Остало
- Огласи
- Пословни огласи
- Тражите посао?
Мејл листа
Бој на Делиграду
31.07.2010. РТС
Одавањем почасти и полагањем венаца у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца, биће обележена 203. годишњица боја на Делиграду, једне од најзначајнијих и највећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку.

Навршава се 203. годишњица Делиградске битке, једне од најзначајнијих и највећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку.
Венце ће у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца, на спомен костурницу погинулих устаника положити представници Министарства за рад, Министарства одбране и Војске Србије, општине Алексинац и организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије.
За време турске офанзиве против устаника 1806. године, румелијски валија Ибрахим-паша, са око 50.000 пешака, многобројном коњицом и 14 топова и кумбара, наступао је крајем јуна од Ниша ка Делиграду.
Борбе су вођене током целог лета, а предња одељења турске војске избила су пред Делиград 16. јула.
Ибрахим-паша је неколико недеља свакодневно пешадијом нападао српска утврђења на Делиграду, покушавајући да их олакша обиласком коњице и подилажењем помоћу подземних ходника, али без успеха.
Крајем јула, српски устаници војводе Петра Добрњца, којима је у помоћ притекао и Младен Миловановић са Топљака, испадом у турску позадину, потукли су и помоћне снаге Шашит-паше.
Турци су се у нереду, и уз велике губитке у људству и ратној опреми, морали повући ка Нишу.
Средином августа Ибрахим-паша добио је појачања и са 60.000 војника и поново предузео наступање ка Делиграду.
Међутим, вожд Карађорђе је после боја на Мишару (13. августа), са делом својих снага стигао у Делиград, појачао српске снаге на 10.000 устаника и преузео команду.
Бој за Делиград почео је 3. септембра 1806. годне у зору јаким фронталним нападом Турака. У жестоким борбама, које су трајале цео дан, Турци су само успели да се приближе утврђењима.
Истог дана пред ноћ, Станоје Главаш са одредом од 2.500 пушака и 500 коњаника, успео је да преко Крушевца и Јастрепца заузме Прокупље и тиме угрози Ниш.
Када је, у току борби, Ибрахим-паша за то сазнао, прекинуо је даље нападе на Делиград и повукао се преко Алексинца ка Нишу.
Одбрањен Делиград
Тако су Срби, иако бројно много слабији, одбранили Делиград. После овог неуспеха, на захтев Турака потписано је, 14. септембра у Лому, шестонедељно примирје.
Делиград никада није пао, већ су храбри Рудничани и Гружани, након пада Београда, 5. октобра, напустили утврђења и пробивши се кроз турску опсаду разишли својим кућама.
Управо зато, првобитно назван Делишанац или Делилогор, српска тврђава названа је турско-српским именом Делиград или Јуначки град.
На месту где се налазио главни шанац српских снага на Делиграду је, према пројекту угледног београдског архитекте Момира Коруновића, подигнут храм Светог арханђела Михаила у спомен ратницима палим у свим ослободилачким ратовима Србије до 1918.
Изградња ове Спомен-цркве са костурницом почела је 1930. и завршена три године касније, а средства је обезбедило Друштва кнегиње Љубице из Београда.
Храм је типична грађевина српско-византијског стила и обновљен је од 2004. до 2006. године средствима Министарства рада и социјалне политике, а према пројекту стручњака нишког Завода за заштиту споменика културе.
# Прокупље битка Делиград војска Ибрахим-паша Карађорђе Делиградска битка
@
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести

- Камере поново у Алексинцу
- Ухапшени Алексинчани у Мађарској
- Стока умире од глади
- Отварање спортског простора у Житковцу
- Први пут у историји!
- Промоција књиге „Студија о балканским ратовима”
- Нови успеси ученика музичке школе
- Зимска школа програмирања и роботике
- Ухапшен Алексинчанин у Нишу
- Четири месеца без Даниијеле
Најновији огласи

- Улазак у зграду без кључа - контрола приступа
- Једноипособан стан у центру Алексинца
- Trazi se autolimar za rad u Njemackoj
- Кућа на продају
- Mogucnost dodatne zarade!
Највише ...
- читања
- коментара
Pavle 20.09.2019.
Zašto svi na internetu kače pogrešne slike za svaki istorijski
dogadjaj...Ova slika nije iz Ustanka 1804-1813, već je ovo spaljeno selo u Srpsko Turskom ratu iz 1876-1878...To se vidi po tome da konjanici na slici nose unifromu po uzoru na Francusku sa kepijem, a kepi nisu nosili Ustanici čak nije ni postojao 1806-te...