Светолик Радовановић

Радовановић је био члан Србске краљевске академије и професор Универзитета у Београду, научни радник који се сматра и зачетником наше палеонтологије, а 1892. године, са такође славним геологом Јованом Жујовићем, формирао је Српско геолошко друштво. После Прве београдске гимназије, Светолик је завршио и Велику школу у Београду, као бриљантан ученик.

Врхунско академско образовање стекао је на Филозофском факултету у Бечу где је на катедри за геологију код чувених професора Најмара и Сисеа био међу најбољим студентима.

У Бечу је постао и први србски доктор наука у области геологије и палеонтологије.

Као први србски министар привреде (1904, 1905) извршио је велике реформе рударског и шумског законодавства. Донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, увео недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударства при Министарству привреде. Донео је нов закон о шумама и издао „Рударску карту Србије“.

За Радовановића кажу да је био рођени професор универзитета, један од најбољих у Београду свих времена. Пленио је ораторством, знањем, педагошким и васпитним препорукама. Учинио је много за модернизацију Београдског универзитета. По искључивом избору од стране професора (који су у то време били заиста умне и моралне громаде) био је у два мандата декан Филозофског факултета и једном продекан.

Од 1905. године постављен је за директора Геолошког завода при Универзитету и ту остаје до пезионисања. Реорганизовао је и Геодетски завод, и организовао наставу по узору на тада најцењенији европски завод, онај у Бечу.

За време Првог светског рата био је у Паризу у звању високог комесара за избеглице. После рата био је у југословенској делегацији као експерт за рударство на Конференцији мира.

Осим државних и професорских послова Радовановић је сав био предан научном раду. Објавио је преко 80 научних радова на значајним међународним конференцијама, међу њима и онај највеће светске вредности-„Подземне воде“, једну од првих систематизованих светских хидрогеологија. Врло је успешан био у проучавању флоре и фауне, а после дужих истраживања израдио је и детаљну Геолошку карту Србије. Радовановић је био врло плодоносан и у области сеизмологије, израдио је Каталог земљотреса у Србији а захваљујући њему Сеизмолошка служба Србије постала је модерна институција на европском нивоу. Његов научни рад „О јужнокарпатском шаријажу“ поставио је основе за тумачење тектонике Источне Србије.

Радовановић је био омиљен међу професорима, студентима и истраживачима. Добитник је великог броја високих одликовања, међу њима и Карађорђеве звезде, Ордена Светог Саве, Ордена Румунске звезде, Крста Црвеног крста...

Умро је скрхан суровом болешћу, релативно млад, у 55 години (1928). Сахрањен је у Београду.

Захваљујемо Драгану Милошевићу