Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

1. децембар - Светски дан СИДЕ

rss

01.12.2020. Црвени крст Алексинац

Глобална солидарност, заједничка одговорност је слоган под којим обележавамо 1. децембар - Светски дан СИДЕ.

1. децембар - Светски дан СИДЕ

У свом обраћању поводом Светског AIDS дана, 1. децембра 2020. године, генерална директорка UNAIDS-а је рекла да пандемија COVID-19 прети да наруши напредак који је свет постигао у здравству и развоју током последњих 20 година, укључујући постигнућа у одговору на пандемију узроковану ХИВ-ом. Данас се више од 12 милиона људи инфицираних ХИВ-ом још увек не лечи, а 1,7 милиона људи заразило се ХИВ-ом током 2019. године јер нису имали приступ основним услугама. Истакла је и да се морају у потпуности поштовати људска права жена и девојака, а криминализација и маргинализација хомосексуалаца, трансродних људи, особа које се баве секс радом и особа које се дрогирају морају престати. Закључила је да ће само глобална солидарност и заједничка одговорност помоћи да се победи корона вирус, заустави пандемија узрокована ХИВ-ом, уз гарантовање права на здравље за све.

Свет је постигао значајан напредак од касних деведесетих година прошлог века, али пандемија узрокована ХИВ-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије COVID-19.

Услуге превенције, тестирања, лечења и неге особа инфицираних ХИВ-ом су нарушене, посебно у земљама са слабим здравственим системима. Недоступност основних ХИВ услуга због COVID-19 угрожава животе. Свако успоравање пружања ових услуга оставиће многе рањиве популације у већем ризику од ХИВ инфекције и смртних случајева повезаних са АИДС-ом. Ипак, широм света здравствени радници и представници заједнице чине све што је у њиховој моћи да наставе са пружањем услуга, усвајајући иновативне начине за превазилажење изазова у пружању услуга узрокованих COVID-19.

На Светски AIDSA дан, 1. децембар, Светска здравствена организација се придружује партнерима у одавању почасти свима који раде на пружању ХИВ услуга и позивању глобалних лидера и грађана да се окупе за „глобалну солидарност” како би се одржале основне ХИВ услуге током пандемије COVID-19 и касније. Потребно је усредсредити се на рањиве групе које су већ у ризику и проширити покривеност услугама деце и адолесцената. Сви могу допринети напорима да се заустави оболевање и умирање од AIDS и свет учини здравијим местом.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до сада однела скоро 33 милиона живота, док је скоро 76 милиона људи било инфицирано. Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и опортунистичке инфекције, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг, продуктиван и здрав живот.

Процењено је да је на крају 2019. године 38 милиона људи живело са ХИВ-ом. Као резултат заједничких међународних напора да се одговори на ову пандемију, покривеност услугама се непрестано повећава. У 2019. години 68% одраслих и 53% деце која живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (АРТ). Велика већина (85%) трудница и дојиља које живе са ХИВ-ом такође је на АРТ, који не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса ХИВ-а на њихову новорођенчад.

Због мањкавости у доступности кључних услуга (тестирања, дијагностиковања и лечења) 690.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом у 2019. години, а 1,7 милиона људи је новоинфицирано.

Важно је напоменути да циљеви постављени на глобалном нивоу за смањење нових ХИВ инфекција међу децом на 40.000 нису постигнути. Глобални циљеви за 2020. годину (мање од пола милиона нових ХИВ инфекција и мање од пола милиона умрлих од АИДС-а) неће бити постигнути уколико се не предузму ефективне мере.

Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су преко 60% свих нових ХИВ инфекција широм света у старосној групи од 15 до 49 година у 2019. години. У источној Европи и централној Азији, Азији и Пацифику, западној и централној Европи и Северној Америци и на Блиском Истоку и у северној Африци, преко 95% нових ХИВ инфекција у сваком од ових региона је било у популационим групама под повећаним ризиком.

СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања ХИВ-ом у свим земљама и регионима. Кључне популације укључују: мушкарце који имају секс са мушкарцима, особе који убризгавају дрогу, особе у затворима и другим затвореним условима, особе које се баве секс радом и њихове клијенте, као и трансродне особе.

Повећана рањивост на ХИВ често је повезана са правним и социјалним факторима, што повећава изложеност ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним, квалитетним и приступачним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције.

Преко две трећине свих људи који живе са ХИВ-ом живе у региону Африке (26 милиона). Иако је ХИВ инфекција распрострањена међу општом популацијом у овом региону, међу кључним групама становништва јавља се све већи број нових инфекција.

ХИВ инфекција се може прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима који омогућавају добијање резултата истог дана. Тестови за самотестирање на ХИВ постају све доступнији и пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање приступа особама којима нису доступне услуге тестирања тестирање на ХИВ у здравственим установама и у заједници.

Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе. Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење на друге сообе.

На крају 2019. године процењено је да је у свету 81% људи који живе са ХИВ-ом знало свој статус (седам милиона особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом), да је 67% примало антиретровирусну терапију (АРТ), а да је 59% постигло успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.

На крају 2019. године 25,4 милиона људи је било на антиретровирусној терапији.

Између 2000. и 2019. године нове  инфекције ХИВ-ом опале су за 39%, а смртни случајеви повезани са ХИВ-ом су опали за 51%, односно 15,3 милиона живота је спашено због АРТ-а. Ово постигнуће је резултат великих напора националних програма за ХИВ који подржавају цивилно друштво и међународни партнери.

Број људи који живе са недијагностикованом ХИВ инфекцијом повећава се у целокупном региону Европе. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC) и Светске задравствене организације (СЗО) за регион Европе, код више од 136.000 људи је новодијагностикована ХИВ инфекција у 2019. години. Око 20% ових случајева регистровано је у земљама Европске уније (ЕУ)/ Европског економског простора (ЕЕА), а 80% у регији источне Европе.

Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом (53%) у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције нису успешне.

Број особа којима је дијагностикован АИДС, завршна фаза нелечене ХИВ инфекције, у Европи се смањио за више од половине у последњој деценији, а циљ одрживог развоја за окончање епидемије АИДС-а до 2030. године је остварив. Међутим, у ЕУ/ЕЕА, на пример, 74% од 2772 дијагнозе АИДС-а у 2019. години постављено је врло брзо након почетне дијагнозе ХИВ инфекције – у року од три месеца. Ово указује на значајан проблем са касном дијагнозом ХИВ инфекције, која пак доприноси континуираном преношењу ХИВ-а, јер људи често годинама не знају да су инфицирани и не лече се.

Иако се тренд у региону Европе у целини стабилизовао последњих година, број људи којима је дијагностикована ХИВ инфекција порастао је за 19% од 2010. године.

Број новопријављених дијагностикованих ХИВ инфекција и процењени број нових ХИВ инфекција у целом региону Европе указује да се више особа заразило ХИВ-ом током последње деценије него што их је дијагностиковано. То значи да се у Европи повећава број људи који живе са недијагностикованиом ХИВ инфекцијом.

Др Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу, каже: „Сећам се када је дијагноза инфекције узроковане ХИВ-ом изгледала као смртна казна. Сада, уз одговарајући третман, особе инфициране ХИВ-ом могу да живе без страха да ће оболети од АИДС-а. Главно питање у 2020. мора бити какав ће ефекат пандемија ЦОВИД-19 имати на тестирање до краја 2021. године. За сада наша порука мора бити заштита напретка оствареног у последњој деценији, настављање давања приоритета тестирању на ХИВ и лечењу онима којима је то потребно. Не можемо дозволити да нам пандемија ЦОВИД-19 одузме будућност без АИДС-а која нам је надохват руке”.

Др Андреа Амон, директорка ECDC, наглашава: „Упркос тренутном фокусу на COVID-19, не смемо изгубити из вида и друге јавноздравствене проблеме попут пандемије узроковане ХИВ-ом. Рано дијагностиковање ХИВ инфекције је хитан приоритет. Не можемо постићи циљ одрживог развоја до 2030. ако људима треба у просеку три године да сазнају да су ХИВ позитивни након инфицирања ХИВ-ом – три године током којих им није доступно спасоносно лечење и током којих могу несвесно преносити ХИВ на друге особе. Ако желимо да смањимо висок удео људи који су касно дијагностиковани, од суштинске је важности да наше стратегије тестирања на ХИВ учинимо разноликим као што је наведено у смерницама  ECDC за тестирање”.

Подаци из епидемиолошког надзора над ХИВ инфекцијом и АИДС-ом за 2019. годину указују да се удео оних којима је касно дијагностикована ХИВ инфекција повећава са узрастом. Широм Европе, 67% особа узраста 50 и више година дијагностикована је у касном стадијуму ХИВ инфекције. У 2019. години, свака пета новодијагностикована  ХИВ инфекција била је код особе старије од 50 година.

Разлози за то још нису у потпуности познати. Могуће је да саме старије особе или здравствени радници који се брину о њима потцењују ризик од ХИВ инфекције. Старије особе могу бити више погођене стигмом повезаном са болешћу и осећају се мање пријатно тражећи тестирање.

СЗО за регион Европе и ECDC истичу да се Европа мора усредсредити на три главна подручја да би се смањио број ХИВ инфекција у будућности:

1. Давање приоритета низу превентивних мера као што су подизање свести, промоција сигурнијег секса и употребе кондома, спровођење програма замене игала и прибора за инјектирање, и супституционе терапије опиоидима, као и профилакса ХИВ инфекције пре експозиције (ПрЕП);

2. Пружање ефикасних услуга саветовања и тестирања на ХИВ, укључујући услуге брзе дијагностике, тестирање на ХИВ у заједници и самотестирање на ХИВ; и

3. Обезбеђивање брзог приступа квалитетном лечењу и подршке за оне којима је дијагностикована ХИВ инфекција.

Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење ХИВ инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2020. године, у Републици Србији су регистроване 4123 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2047 особа оболело од АИДС-а, док је 1159 особа умрло од АИДС-а, а још 121 особа инфицирана ХИВ-ом је умрла од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2020. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (85%), тако и међу оболелима (60%) и умрлима од АИДС-а (50%). Међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2020. године било је 17 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).

Од 1997. године високоактивна, комбинована антиретровирусна терапија (ХААРТ) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и контроле умножавања ХИВ-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране ХИВ-ом. У периоду 2003–2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра: Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (2065 особа крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а (68 особа оболелих од АИДС-а и 21 особа умрла од АИДС-а у 2019. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од АИДС-а током 1996. године).

С друге стране, од 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом, при чему је у периоду 2010–2019. године регистровано 1612 особа инфицираних ХИВ-ом, што је за 61% више него у периоду 2000–2009. године када је регистровано 999 особа инфицираних ХИВ-ом. Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од ХИВ-а.

Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (79% у 2019. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 25% у 2019. години у односу на 22% у 2002. години).

У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2019. години мање од 1%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко три четвртине свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).

У периоду 2005–2016. године регистровано је тринаесторо деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017. и 2018. години није регистрован ниједан случај преноса ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја. У периоду 2005–2019. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом ХИВ инфекцијом које су биле на програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живе 2843 особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 400 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.

И да се подсетимо како се ХИВ преноси, односно на који начин се не може инфицирати ХИВ-ом.

ХИВ се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),

2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),

3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

 

 ХИВ се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),

2. При тетовирању, пирсовању... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),

3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са ХИВ-ом (бријач, четкица за зубе...).

 

ХИВ се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење...,

2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,

3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,

4. Пољупцем у образ,

5. Коришћењем истог купатила или тоалета,

6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана ХИВ-ом,

7. Коришћењем исте постељине или пешкира,

8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),

9. Коришћењем истог базена или сауне,

10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),

11. Конзумирањем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа.

Више информација на сајту Института за јавно здравље ′′ Др. Милан Јовановић Трамполина ′′ http://www.batut.org.rs

Коментара: 1


# Црвени крст Сида
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+6) (-)

    Mural 04.12.2020.
    Svetski dan BORBE PROTIV side...


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима