Лутовац у Алексинцу у кампањи за председника ДСЛутовац у Алексинцу у кампањи за председника ДС
Претрага
cirilica | latinica

Лутовац у Алексинцу у кампањи за председника ДС

rss

15.09.2016.

Зоран Лутовац је у кампањи као кандидат за место председника Демократске странке.
У оквиру кампање је свратио у Алексинац, а наш сарадник је урадио интервју са њим.

Лутовац у Алексинцу у кампањи за председника ДС

* Због чега сте се кандидовали?

Због стања у којем се налази ДС и њени бирачи. Због апатије и неповерења у ДС. Због мале подршке која је све мања и мања. Због тога што је ДС нефункционална организација у којој они најодговорнији не преузимају одговорност. Због тога што је ДС на путу да нестане. Због неповерења бирача ДС у руководство странке. На протест због случаја Савамала који организује ДС дође мање од 200 људи. На протест истим поводом који организује група грађана дође више од 20.000 људи, међу којима је бар половина чланова ДС-а. Кандидовао сам се због тога што сам одговоран и желим да окупимо људе који ће да реформишу странку и врате кредибилитет и поверење грађана.

* Да ли је ДС-у потребан јак вођа за политички обрачун с влашћу оличеној у Александу Вучићу?

Ако сте мислили да се “клин клином избија” дубоко се не слажем са оценом да нам је то потребно. У борби против аутократије, потребне су рационалне вође, а не харизматски лидери који би били исто што и аутократа. У напредним демократијама, појам харизме, харизматског политичког лидера је прилично анахрон. У основи, харизматски тип владавине настаје у доба великих криза и потреса и ауторитет црпи из добровољног потчињавања људи особи “изузетних својстава”. То потчињавање, то признавање “харизме” покрећу снажни психолошки мотиви – очај, одушевљење, нада… без икаквог уплива рација. Харизматски вођа сам одлучује, а његова воља поставља се изнад закона. Он има моћ, а моћ, за разлику од власти, ничим није ограничена, само се дифузно шири. Осим тога, харизма се често меша са другом грчком речју: хибрис. То је реч којом су стари Грци означавали безочну осионост која долази од прецењивања сопствене моћи, осионост која се целом друштву намеће као врлина. То је најмање што нам је потребно. Постоје политичари који своје лидерство граде добро радећи свој посао, поштујући владавину права, слободу грађана и медија, поштујући своје сараднике и политичке противнике. То су рационални лидери какви су потребни Србији.

* Зашто сте баш ви прави човек за лидера ДС?

Зато што друкчије видим своју улогу у реформи странке. Ја сам за јаку, системску странку, а не за лидерску странку која ће зависити од рејтинга и воље појединца и уског куга људи око њега. Верујем у снагу појединца и у моћ личног ангажмана, али добро организована странка је организам који снагу појединца мултипликује и претвара у политичку снагу. Мислим да могу да окупим много добрих и компетентних људи који ће да врате поверење у Демократску странку и обезбеде јој већу подршку, подршку која ће омогућити знатно већи утицај на друштвени бољитак. Имам довољно страначког, професионалног и животног искуства да се суочим са проблемима који су пред нама и подршку изванредних људи који ће томе бити посвећени.

* Ко је довео ДС на руб пропасти?

Нећу да се бавим тражењем криваца. Пре бих се бавио тиме шта је допринело урушавању ДС-а. Важније ми је шта је довело до нечега, него ко је нешто упропастио. Много ме више занимају узроци, начини, процеси деградације од имена. ДС је функционисала као лидерска странка у којој је све зависило од једног човека и њему блиских људи, људи који су без критеријума напредовали или долазили да одлучују у име странке само на основу блискости са лидером. Све се заснивало на популарности лидера и када је та популарност пала, све се урушило. Зато нам је потребна јака странка, кадровски и функционално обновљена, председник који ДС неће третирати као терет и препреку за побољшање рејтинга, него као модерно устројену организацију са великим бројем људи од интегритета, са критеријумима и мерилима за напредовање и одговорност.

* Како видите ДС за четири године? Који су најважнији задаци пред нама?

За четири године видим ДС која неће зависити од једног човека, од његовог рејтинга и људи ван странке. Видим јаку социјалдемократску странку на безбедној удаљености од цензуса са подршком која расте.
Да би се то десило неопходне су корените промене у кадровском и функционалном смислу.
ДС мора да буде огледало друштва какво желимо да градимо.
У странци морају бити успостављена мерила за напредовање и одговорност.
Потребно је успоставити равнотежу између демократичности и дисциплине и градити солидарност као темељну политичку вредност. Ресорни одбори и едукативни центар би требало да буду стубови кадровске обнове странке. Неопходно је зауставити појаву гомилања функција.
Сарадња између посланичког клуба и руководства странке је посебно важна за функционисање странке, нарочито када је у опозицији, зато је важно успоставити добру двосмерну комуникацију.
Дакле, потребно је симболички и суштински показати да смо се променили на боље како бисмо обновили наду и вратили поверење грађана.

* Може ли ДС поново бити стожер опозиције?

ДС може бити стожер само са новим људима и реформисаном организацијом која је јасно програмски профилисана. Не постаје се стожер прогласом, него радом. Променама, а не упорним инсистирањем на погрешним постулатима. Враћањем поверења кроз промене, а не убеђивањем људи да греше зато што нам ускраћују подршку.

* Чланови ДС-а се плаше нових подела?

Природно је да се плаше с обзиром на ранија искуства. Мој тим и ја смо за промене, против подела. За промене које ће створити систем и спречавати поделе. За странку у којој смена на врху неће значити нове поделе, чак ни озбиљније потресе. За странку у којој постоји систем, мерила и критеријуми, у којој се промене неће одражавати на стабилност организације.
Мој тим и ја ћемо учинити све да се после избора странка даље не дели. То подразумева да се са људима разговара и поступа пажљиво и одговорно и да свако понесе део своје одговорности за будућност странке, државе и друштва. Избори би требало да буду поприште сучељавање идеја, а не људи. То је део мог односа према људима и политици и надам се да ће то бити одговарајуће вредновано.

* Да ли сте за то да се поново уједињују странке настале из ДС-а?

Поновно уједињење у тренутку када сте најслабији значи даље слабљење, значи разговор о процентима акција које ћете дати онима са којима се уједињујете. То је лоше за Демократску странку. ДС би требало да се окрене себи, сопственом јачању, а са другима да разговара о заједничком деловању по појединим темама.

* Председнички избори. Да ли ДС има кандидата за председника Републике?

Мора да га има. Да ли ће бити заједнички или само ДС-ов не зависи само од нас. То мора да буде кандидат којег ће активисти, чланови и симпатизери прихватитит као свог. Кандидат који ће бити поштован од стране свих грађана и достојан функције председника,

* Шта би требало учинити да ДС своју политику поново учинити препознатљивом?

Да превазиђе кризу управљања у којој се налази. Да буде препознатљива по великом броју респектабилних људи, а не по свемоћном лидеру. Да буде респектабилна као функционална и ефикасна организација, са новим људима који ће вратити поверење чланства, грађана и креатора јавног мњења.
Да превазиђе идентитетску кризу у којој се налази. Да се држи социјалдемократског програма. Нико нам не верује да смо социјалдемократе, јер то не показујемо на делу: нема нас кад се доноси Закон о раду, када протестују просветари или здравствени раднци, када се понижавају људи из културе.
Да се бори за универзалне демократске идеје и да грађанима покаже непосредну везу између тога шта значи владавина права за њихов живот. Како утиче независно правосуђе на побољшање животног стандарда. Како стварна борба против корупције утиче на општи бољитак и живот сваког појединца.
Да покаже грађанима разлику између лажног и стварног опредељења за европске интеграције.
Да покаже на сопственом примеру како би требало да изгледа уређено друштво које жели да гради: политичка култура, институције, однос према грађанима.
Да уважава грађане, али да се њена политика не заснива на фокус групама и популизму.

Зоран Лутовац

Зоран Лутовац, доктор политичких наука
Рођен 7. августа 1964. године у Београду. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду. Стипендиста Универзитета у Београду за време редовних студиjа и стипендиста Заjеднице за науку града Београда за постдипломске студиjе у Институту за међународну политику и привреду.

Радио у Институту друштвених наука, Friedrich Ebert Stiftung (канцеларија у Београду), био амбасадор Републике Србиjе у Црноj Гори од 2008. до 2013. године, а потом поново у Институту друштвених наука у Београду.

Обjавио две монографије и више десетина чланака у домаћим и страним научним часописима или зборницима из области међународних односа, људских и мањинских права и политичких односа у Србиjи и региону. Учествовао у више десетина емпириjских истраживања политичког jавног мњења у Србиjи и специjализованих истраживања попут етничке дистанце и међунационалних односа. Организовао више десетина округлих столова, научних и стручних расправа, летњих школа и jавних дебата.

Члан Jугословенског удружења за Уставно право 1995-2007. Председник УО Института за Европске студиjе 2001-2004. Члан УО Завода за Уџбенике и наставна средства 2001-2004. Члан експертског тима Савезне владе за доношење Закона о националним мањинама 2001. Члан Форума за међународне односе Европског покрета у  Србиjи и Удружења политиколога Србије.

Члан је ДС од 1996. године, саветник председника ДС 1996-2003, председник Ресорног одбора за националне мањине ДС (1997-2003), директор Фонда Љуба Давидовић (2001-2004).
Био је саветник председника владе Србиjе (2001-2003) за политичка питања, члан Координационог тела Владе Србије за Косово и Метохиjу 2001-2003.

Коментара: 0


# ДС политика интервју избори Зоран Лутовац
@demokrate @




[ Додај коментар ]