Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Удруживање као у доба СФРЈ

rss

05.01.2009. Драгана Игњић

Удруживање као у доба СФРЈ

Предлог закона о удружењима поново је повучен из скупштинске процедуре. И док опозиција подсећа да кад год се тај закон повуче с дневног реда - пада Влада, власт сматра да нема места сујеверју. Закон ће, највероватније, бити на дневном реду неке ванредне седнице, већ током зиме.

Летос, када је други пут, сада у другом мандату, представио јавнсти предлог закона, министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић сетио се да "некако се увек деси да када овај закон дође на денвни ред, падне Влада".

Овај пут, разлог за повлачење закона из процедуре није био пад Владе, већ расправа о неповерењу Влади, али и буџет за 2009. годину.

Влада је опстала и после расправе, уверена да у Скупштини нема места сујеверју, а Марковић је нагласио да није само Предлог закона о удружењима, него и још неколико других, "из техничких разлога, морало се".

Усвајање Закона о удружењима један је од услова за евроинтеграције, што су схватили и сви наши суседи, тако да је Србија данас једина земља у региону која га још није усвојила.

У недостатку јединственог, који би важио за све, примењују се два стара, који датрају из СФРЈ: Закон о друштвеним организацијама и удружењима усвојен је 1982. године, а Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене и политичке организације однедавно је пунолетан - донет је 1990.

Стручњаци сматрају да је и "сама примена два закона бесмислена", поготово што су у неким сегментима ови закони чак контрадикторни.

Живка Василевска из Центра за развој непрофитног сектора, која је учествовала у изради Предлога закона о удружењима, рекла нам је да није могла ни да сања да ће пре отићи у пензију, него што ће удруживање буде законски регулисано.


Пребројавање, "домаћи" и "странци"

Доношење јединственог закона који ће важити за све требало би да омогући да се коначно преброје све организације које делују у невладином сектору, јер њихов тачан број овако није могуће утврдити.

За сада се барата цифром од преко 30 хиљада, распоређених у три регистра.

У једном око 13 хиљада, другом преко 17 хиљада. Трећи регистар броји преко 200 страних невладиних организација. О њиховом пословању се мало зна, па су често жртва предрасуда јавности.

"Када бисмо се озбиљно позабавили тим питањем, дошли бисмо до закључка да и не знамо како делују та удружења на нашој територији, што је врло неозбиљно", искрен је министар Марковић.

Чија су удружења, а чија имовина

Ипак, до сада се као најкомпликованије показало решавање питања имовине удружења.

Многа од њих, са вишедеценијском традицијом, имала су и своју имовину, која им је касније национализована. Закон ће им омогућити да покрену судски спор којим ће да докажу своје власништво.

Бранислав Вујиновић из Савеза инжењера и техничара Србије, каже да такву судбину дели његово удружење. Објасио нам је да су зграду у Улици кнеза Милоша подизале генерације чланова удружења.

"Савез постоји већ 140 година, а овде се домаћински радило и домаћински су водили удружење. Овај дом је подизан из сопствених извора и 1935. завршен, из донација чланова и то је наш дом. Међутим, није постојала друга категорија имовине осим друштвене. Укидањем друштвене својине, држава је аутоматски сву ту имовину узела за себе што је неправедно и то ћемо доказати пред судом."

Закон ће регулисати и начин на који удружења могу да стичу приходе

"Имају права да приходују, али искључиво зарад обављања сопствених делатности. Рецимо, нпр. савез слепих може да прави азбуку или неке компјутерске програме за слепе и слабовиде особе, може да то продаје па да на тај начин стиче неку добит", објаснио је Марковић.

Имовина се стиче од чланарине, добровољних прилога, донација, поклона...

Удружења могу да рачунају и на средства из буџета, ако имају програме од јавног интереса, промовишу образовање, науку, културу, заштиту животне средине или хуманитарне програме.

Олакшано је и оснивање. Уместо ранијих 10, сада 3 особе могу да се удруже ради остварења својих циљева.

Важно је само да њихово деловање није усмерено на кршење уставног поретка земље, људских или мањинских права, изазивање и подстицање неравноправности и мржње засноване на расној, националној, верској, полној или другој припадности.

Индијанци, намћори и љубитељи

А разлози због којих се грађани удружују заиста су разноврсни.

Неки негују пријатељства с другим народима, други се баве чувањем традиције, европским интеграцијама, заштитом људских права.

Има и удружења са, у најмању руку, чудним разлогом окупљања.

Тако су регистровани и клубови љубитеља пустих острва, губљења времена, удружење баксуза, бројача...

Неки се удружују у знак протеста према друштвеним околностима, као што су то учинили и чланови једног удружења у Алексинцу. "Поглавица" Удружења Индијанаца Љупче Павловић уверен је да "живи у резервату", будући да му требају визе за пут у европске земље.

Индијанци су недавно затражили и три мандата у Скупштини општине Алексинац, иронично подсећајући да кад неке странке без избора могу у посланичке клупе - могу и удружења.

Сличне амбиције пре четири године имало је и до тада непознато Друштво сањара о торти, чији је први сањар пожелео да буде - председник Републике.

Кад се узме у обзир какве све циљеве имају поједина удружења, постаје јасно колико је неопходно законски уредити ту област.

Владајућа коалиција се нада да ће тај посао успети да приведе крају ускоро.

Ресорни министар каже да ће предложити председници Скупштине да то буде на ванредној седници можда чак и после новогодишњих празника, пошто су остали само још амандмани.

"Србија већ осам година покушава да дође до тог закона и не успева. До сада је већ сазрело да то урадимо", каже Марковић.

У Србији је први Закон о зборовима и удружењима донет 1881. године. Тада је то био један савремен и, за ондашње стандарде, европски закон.

Доношење новог закона, осим приближавања Европи, требало би да допринесе и ослобађању грађана од предрасуда да су невладине организације и друга удружења страни плаћеници, чије је деловање уперено против власти и државе.

Мада, они сујеверни опет ће подсетити да је овај закон до сада срушио три владе.

Коментара: 0


# буџет
@



 

[ Додај коментар ]