Udruživanje kao u doba SFRJ

Predlog zakona o udruženjima ponovo je povučen iz skupštinske procedure. I dok opozicija podseća da kad god se taj zakon povuče s dnevnog reda - pada Vlada, vlast smatra da nema mesta sujeverju. Zakon će, najverovatnije, biti na dnevnom redu neke vanredne sednice, već tokom zime.

Letos, kada je drugi put, sada u drugom mandatu, predstavio javnsti predlog zakona, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković setio se da "nekako se uvek desi da kada ovaj zakon dođe na denvni red, padne Vlada".

Ovaj put, razlog za povlačenje zakona iz procedure nije bio pad Vlade, već rasprava o nepoverenju Vladi, ali i budžet za 2009. godinu.

Vlada je opstala i posle rasprave, uverena da u Skupštini nema mesta sujeverju, a Marković je naglasio da nije samo Predlog zakona o udruženjima, nego i još nekoliko drugih, "iz tehničkih razloga, moralo se".

Usvajanje Zakona o udruženjima jedan je od uslova za evrointegracije, što su shvatili i svi naši susedi, tako da je Srbija danas jedina zemlja u regionu koja ga još nije usvojila.

U nedostatku jedinstvenog, koji bi važio za sve, primenjuju se dva stara, koji datraju iz SFRJ: Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima usvojen je 1982. godine, a Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene i političke organizacije odnedavno je punoletan - donet je 1990.

Stručnjaci smatraju da je i "sama primena dva zakona besmislena", pogotovo što su u nekim segmentima ovi zakoni čak kontradiktorni.

Živka Vasilevska iz Centra za razvoj neprofitnog sektora, koja je učestvovala u izradi Predloga zakona o udruženjima, rekla nam je da nije mogla ni da sanja da će pre otići u penziju, nego što će udruživanje bude zakonski regulisano.

Prebrojavanje, "domaći" i "stranci"

Donošenje jedinstvenog zakona koji će važiti za sve trebalo bi da omogući da se konačno prebroje sve organizacije koje deluju u nevladinom sektoru, jer njihov tačan broj ovako nije moguće utvrditi.

Za sada se barata cifrom od preko 30 hiljada, raspoređenih u tri registra.

U jednom oko 13 hiljada, drugom preko 17 hiljada. Treći registar broji preko 200 stranih nevladinih organizacija. O njihovom poslovanju se malo zna, pa su često žrtva predrasuda javnosti.

"Kada bismo se ozbiljno pozabavili tim pitanjem, došli bismo do zaključka da i ne znamo kako deluju ta udruženja na našoj teritoriji, što je vrlo neozbiljno", iskren je ministar Marković.

Čija su udruženja, a čija imovina

Ipak, do sada se kao najkomplikovanije pokazalo rešavanje pitanja imovine udruženja.

Mnoga od njih, sa višedecenijskom tradicijom, imala su i svoju imovinu, koja im je kasnije nacionalizovana. Zakon će im omogućiti da pokrenu sudski spor kojim će da dokažu svoje vlasništvo.

Branislav Vujinović iz Saveza inženjera i tehničara Srbije, kaže da takvu sudbinu deli njegovo udruženje. Objasio nam je da su zgradu u Ulici kneza Miloša podizale generacije članova udruženja.

"Savez postoji već 140 godina, a ovde se domaćinski radilo i domaćinski su vodili udruženje. Ovaj dom je podizan iz sopstvenih izvora i 1935. završen, iz donacija članova i to je naš dom. Međutim, nije postojala druga kategorija imovine osim društvene. Ukidanjem društvene svojine, država je automatski svu tu imovinu uzela za sebe što je nepravedno i to ćemo dokazati pred sudom."

Zakon će regulisati i način na koji udruženja mogu da stiču prihode

"Imaju prava da prihoduju, ali isključivo zarad obavljanja sopstvenih delatnosti. Recimo, npr. savez slepih može da pravi azbuku ili neke kompjuterske programe za slepe i slabovide osobe, može da to prodaje pa da na taj način stiče neku dobit", objasnio je Marković.

Imovina se stiče od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija, poklona...

Udruženja mogu da računaju i na sredstva iz budžeta, ako imaju programe od javnog interesa, promovišu obrazovanje, nauku, kulturu, zaštitu životne sredine ili humanitarne programe.

Olakšano je i osnivanje. Umesto ranijih 10, sada 3 osobe mogu da se udruže radi ostvarenja svojih ciljeva.

Važno je samo da njihovo delovanje nije usmereno na kršenje ustavnog poretka zemlje, ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje neravnopravnosti i mržnje zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj, polnoj ili drugoj pripadnosti.

Indijanci, namćori i ljubitelji

A razlozi zbog kojih se građani udružuju zaista su raznovrsni.

Neki neguju prijateljstva s drugim narodima, drugi se bave čuvanjem tradicije, evropskim integracijama, zaštitom ljudskih prava.

Ima i udruženja sa, u najmanju ruku, čudnim razlogom okupljanja.

Tako su registrovani i klubovi ljubitelja pustih ostrva, gubljenja vremena, udruženje baksuza, brojača...

Neki se udružuju u znak protesta prema društvenim okolnostima, kao što su to učinili i članovi jednog udruženja u Aleksincu. "Poglavica" Udruženja Indijanaca Ljupče Pavlović uveren je da "živi u rezervatu", budući da mu trebaju vize za put u evropske zemlje.

Indijanci su nedavno zatražili i tri mandata u Skupštini opštine Aleksinac, ironično podsećajući da kad neke stranke bez izbora mogu u poslaničke klupe - mogu i udruženja.

Slične ambicije pre četiri godine imalo je i do tada nepoznato Društvo sanjara o torti, čiji je prvi sanjar poželeo da bude - predsednik Republike.

Kad se uzme u obzir kakve sve ciljeve imaju pojedina udruženja, postaje jasno koliko je neophodno zakonski urediti tu oblast.

Vladajuća koalicija se nada da će taj posao uspeti da privede kraju uskoro.

Resorni ministar kaže da će predložiti predsednici Skupštine da to bude na vanrednoj sednici možda čak i posle novogodišnjih praznika, pošto su ostali samo još amandmani.

"Srbija već osam godina pokušava da dođe do tog zakona i ne uspeva. Do sada je već sazrelo da to uradimo", kaže Marković.

U Srbiji je prvi Zakon o zborovima i udruženjima donet 1881. godine. Tada je to bio jedan savremen i, za ondašnje standarde, evropski zakon.

Donošenje novog zakona, osim približavanja Evropi, trebalo bi da doprinese i oslobađanju građana od predrasuda da su nevladine organizacije i druga udruženja strani plaćenici, čije je delovanje upereno protiv vlasti i države.

Mada, oni sujeverni opet će podsetiti da je ovaj zakon do sada srušio tri vlade.